Vesti

22.04.2019

Danas je dan planete Zemlje. A sutra?

Danas je dan planete Zemlje. Danas ćete čuti i pročitati razne činjenice 
i statistike vezane za očuvanje te planete koja nam je, još uvek, jedini 
dom. Čitaćete o važnosti zelenila, obnovljivim izvorima energije, vodi, 
otpadu, hrani i reciklaži. I treba da pročitate sve to. Ali ono što je još važnije, jeste da danas između svih tih redova pronađete sebe. Jer 
ništa od toga o čemu čitate se neće desiti preko noći. I neće se desiti 
samo od sebe.

Sistemsko uništavanje planete dešava se širom sveta, podstaknuto kako 
globalnim aktivnostima, tako i individualnim ponašanjem. Slušamo o 
zagađenosti vazduha, nedostatku vodenih resursa, seči šuma, sve većem 
broju deponija za koje nemamo rešenje, porastu temperature i scenariju 
globalnog zagrevanja koji nam predstoji ako nastavimo da se ponašamo kao i do sada. Preplavljeni količinom informacija i obuzeti osećajem nemoći da smo mi i naši postupci samo kap u moru problema, ipak ne menjamo svoje navike i nastavljamo po starom. Umesto projekcija sudnjeg dana, pitanje koje danas treba da postavimo je da li mi pojedinačno i zajedno možemo osmisliti happy end?

Svako od nas, svaka naša akcija, mala ili velika može da dovede do 
sistemske promene. Pre svega zato što mi, potrošači, utičemo na večiti 
balans ponude i potražnje. Kada smo mi osvešćeni i svesno budemo 
kreirali potražnju koja ide u prilog našoj planeti, onda će i ponuda 
tome morati da se prilagodi. Kada mi smanjimo naše potrošačke apetite, 
smanjiće se i ponuda jer neće postojati tržište za plasman svih tih 
prekomernih proizvoda koji zagađuju naše reke, naš vazduh i na kraju 
naše zemljište. Kada mi počenemo da kupujemo lokalne proizvode, 
podržaćemo male proizvođače i dati im podstrek da nastave sa radom. Kada se mi okrenemo alternativnim proizvodima i počnemo da vodu nosimo u svojoj flašici, kafu u svojoj šolji, šampon za kosu u tvrdom obliku bez plastičnog pakovanja, smanjićemo količinu otpada koji puni naše 
deponije.

Nakon što naučimo pametno da (ne)kupujemo, možemo otići i korak dalje. 
Možemo naučiti od svojih baka kako da zakrpimo, kako da popravimo i kako da iskoristimo ponovo. Stari zanati kriju novi potencijal. Radeći na 
sebi, možemo naučiti da pozajmimo i da razmenimo. Možda ne moramo 
posedovati svaki kuhinjski aparat već sa komšinicom razmenjivati mikser 
i blender. Možda odeću koja nam je dosadila možemo dati prijateljima, a 
od njih zauzvrat dobiti nešto novo. Možemo sestu na bicikl, a ne u kola, 
i biti zdraviji i mi, ali i drugi koji udišu vazduh oko nas. Jer na planeti ne živimo sami i za promenu moramo misliti i na druge.

Kada zaista istrošimo to što koristimo, vreme je da razmislimo kuda to ide. Da li sunđer koji više nije za sudove može da se prebaci u kupatilo. Da li kutija od sira, može da služi za pakovanje neke druge namirnice u frižider. Možemo li svi praviti kompost na terasi od organskih namirnica? Postoji li u blizini kontejner za reciklažu plastike ili papira.

Kada smo prošli sva tri koraka:

  1.  Razumno (ne) kupuj,
  2.  Dugoročno koristi,
  3.  Kruženje pokreni već smo učinili mnogo.

Dakle, danas svi znamo šta će da se desi. Pitanje je, šta želimo da se desi sutra?