Vesti

23.04.2019

(Is)hrana budućnosti?

Za gasove poput metana i ugljen-dioksida čuli smo i pod imenom gasovi 
staklene bašte. O efektu staklene bašte i izazovu koji predstavlja često  čitamo u vestima o globalnom zagrevanju, porastu temperature i topljenju 
velikih ledenih površina što dovodi do porasta nivoa mora. Prva asocijacija na ovo zagađenje je najčešće transport ili fosilna goriva, a ideju da hrana koju jedemo tome može da doprinese, malo kome pada na pamet. Prema podacima Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), kada se emisija gasova staklene baste podeli na ekonomske sektore koji ih proizvode, poljoprivreda i druga upotreba zemljista su u samom vrhu, doprinoseći čak 24% ovom zagađenju. Jedini veći zagađivač od poljoprivrede jeste proizvodnja energije sa 25% učinka, dok su 
transport, industrija i građevina procentualno manji zagađivači.

Ako samo laički razmislimo o ovome, računica postaje sasvim jasna. Tokom 
proizvodnje hrane koristi se velika količina energije. Za uzgoj stoke,  potrebne su obradive površine na kojima više ne može da se uzgaja hrana 
za ljude. Za uzgoj preradu i transport hrane potrebna je voda i energija. Kod uzgoja govedine, oslobađaju se i velike količine metana zbog načina na koji sistem za varenje kod ovih životinja. Na kraju, primera radi, jedna glavica belog luka prelazi put od Japana do Srbije kako bi se prodavala zapakovana u plastičnu mrežicu u supermarketu. Kako u mrežici dođe više glavica nego što nam je potrebno, često se višak osuši ili proklija i završi u kanti za smeće. Isto je i sa voćem, povrćem, ribom i mesnim proizvodima. Začarani krug potrošnje resursa na proizvodnju hrane završava se na deponiji gde ponovo emituje štetne gasove i uzrokuje požare i dodatno zagađenje.

U ovom začaranom krugu, kako izgleda hrana budućnosti? Za početak, hrana budučnosti je lokalna, dolazi od malih proizvođača koji je uzgajaju na zemljištu bez nepotrebnih pesticida i štetnih materija. Zatim, ona je 
zasnovana na povrću i biljnom proteinu, a ne na mesnim proizvodima. 
Najnovija istraživanja pokazuju da mesni i mlečni proizvodi priozvode 
samo 18% kalorija i 37% proteina, a zauzimaju većinsku površinu 
obradivog zemljišta – čak 83%. Biljni protein nalazi se u mahunarkama 
poput pasulja, graška i sočiva, kao i u lešnicima, bademima i drugom 
orašastom voću. Veganska i vegetarijanska ishrana ne moraju biti jedina 
opcija, ali racionalnija upotreba mesnih proizvoda već može doprineti 
rešenju. Hrana budućnosti se takođe kupuje u onim količinama u kojim nam je zaista potrebna. Viškovi se bacaju u organski otpad koji se u 
domaćinstvu može kompostirati (čak i na terasi), a na nekom širem polju 
koristiti za proizvodnju biogasa.

Hrana je novi medium komunikacije. Kroz hranu i njene ukuse upoznajemo drugačije kulture, predele i ljude. Još važnije, uz pravilan pristup hrani pomažemo planeti. O razlozima, izazvima i rešenjima za viškove hrane u Srbiji sa relevantnim akterima pričamo na posebom panelu u okviru Mikser SHIFT konferencije. Ako želiš da promeniš svoje navike i budeš deo rešenja, prijavi se za karte čim budu puštene u promet, u četvrtak 25. Aprila. A ako budeš pažljivo pratio/la, videćeš da te na 
Mikser festivalu čekaju i neke praktične degustacije.

Staša