Program > SHIFT konferencija

Suncokreni se – okrenimo se Suncu!

panel diskusija

Ekonomski rast zasnovan na energiji proizvedenoj iz fosilnih goriva galopira u prošlost zbog neobnovljivosti tih resursa i dramatičnog i dokazanog uticaja na klimatske promene koje nesagledivo utiču na život i opstanak na Zemlji.

Potreba za razdvajanjem ekonomskog rasta od uništavanja životne sredine, iscrpljivanja resursa i negativnog uticaja na klimu ekonomija koje (se)lože na fosilna goriva daje snažan zamah razvoju i primeni novih, inovativnih i fleksibilnih ekonomskih, tehnoloških i društvenih modela. U srcu ovih dinamičnih promena i rešenja uokvirenih konceptima cirkularne ekonomije, održive proizvodnje i potrošnje leži dekarbonizacija i niskougljenični razvoj koji počivaju na potpunom prelasku na obnovljive izvore energije, energetskoj efikasnosti i smanjenju emisija ugljen-dioksida. Upravo ovo trojstvo predstavlja osnov za definisanje ciljeva javnih politika i akciju na svim nivoima od globalnog, EU, preko nacionalnog pa sve do lokalnog i individualnog. Tako je EU postavila kratkoročne (2020, 2030), i više ne tako dugoročne ciljeve, koje konitnuirano ostvaruje kako bi do 2050. godine u potpunosti prešla na obnovljive izvore energije uz smanjenje emisije ugljen-dioksida do 90%. Istovremeno, investicije u obnovljive izvore energije u SAD i Kini rastu. Svim ovim zemljama zajedničko je da nemaju samo jedan centralizovani model kojim se sprovodi energetska tranzicija, već se u manjoj ili većoj meri oslanjaju i na promene odozdo, tj. na energetske modele udruživanja aktera u lokalnim zajednicama, pa i samih građana s ciljem da proizvedu i troše energiju za sopstvene potrebe, ali i da učestvuju na tržištu s viškovima.

A gde je Srbija?

Srbija je izrazito energetski i ugljenično intenzivna prema statistikama Međunarodne agencije za energiju. To znači da po jedinici bruto domaćeg proizvoda troši, bolje reći rasipa, veliku količinu energije uz značajne emisije ugljen-dioksida. Ovo je posledica nacionalnog energetskog miksa koji se s oko 70% oslanja na proizvodnju energije iz domaćeg prljavog lignita. Kada je reč o grejanju, domaćinstva sa neefikasnim uređajima (se)lože na biomasu upitnog kvaliteta i porekla. Posledice su između ostalog energetsko siromaštvo, veliko zagađenje vazduha, veliki zdravstveni troškovi stanovništva sa značajnim brojem prevremenih smrti prema statistikama Svetske zdravstvene organizacije.

Zašto je došlo do pomračenja Sunca u Srbiji?

Činjenica je da Srbija postepeno radi na povećanju udela obnovljivih izvora energije, i da se kreće prema nacionalnom cilju od 27%. Međutim, uočava se stagnacija kada je reč o ambiciji da se poveća ovaj cilj u srednjem i dužem roku, dominacija određenih obnovljivih izvora kao što su vetar (planirano 500MW), neopravdano oslanjanje na izgradnju malih hidroelektrana koje negativno utiču na dostupnost vode u lokalnim zajednicama i štete biološkoj raznovrsnosti uz veoma mali doprinos energetskom sistemu, i ozbiljno zapostavljanje korišćenja sunčevog potencijala (planirano i realizovano svega 10MW) kojim Srbija obiluje. Razlozi za ovu situaciju jednim delom leže u tome što veće korišćenje sunčeve energije zahteva mogućnost uspostavljanja decentralizovanog upravljačkog modela na koji mi u Srbiji nismo navikli, a za koji je potrebno sinhronizovano delovanje nacionalnih javnih politika, energetske administracije, inicijativa i rešenja na lokalnom i pojedinačnom nivou.

Ako je ovo današnja realnost, koje su nam opcije za budućnost?

Za veće korišćenje sunčeve energije od strane lokalnih zajednica, udruženja i samih građana potrebno je u prvom redu osloboditi administrativni prostor svih barijera kako bi se stvorio povoljan ambijent za poduhvate ove vrste. Pored toga, ključni faktor je pomoć građanima u razvoju, investiranju i korišćenju obnovljivih izvora energije i modela upravljanja koji im omogućavaju neposredno učešće u planiranju, odlučivanju, izgradnji i proizvodnji sunčeve energije, njenoj potrošnji, prodaji i podeli dobiti. Na taj način direktno se doprinosi „solarnoj demokratiji“, tj. demokratizaciji energetske tranzicije i tržišta električne energije. U krajnjoj instanci mogu se razvijati i manje električne lokalne mreže (micro-grids), manji lokalni distributivni sistemi među kojima se deli i trguje električnom energijom. Upravo smo opisali okosnicu koncepta prozjumera.

Ali kako postati prozjumer u Srbiji i kako doći do solarnih panela? I da li je to zaista isplativo?

Verujemo da veliki broj lokalnih zajednica i pojedinaca u Srbiji može proizvoditi energiju kombinovanjem lokalno dostupnih izvora, u prvom redu energije Sunca. Nedoumice oko postavljanja solarnih panela na poslovne ili privatne objekte u Srbiji se često sreću. Glavna debata vodi se oko koncepta prozjumera koji predstavlja one ljude koji svojim solarnim panelima proizvode određenu količinu energije za sebe, a višak u danima kada ima dosta sunca vraćaju na mrežu. Da li ovo funkcioniše u Srbiji? Šta kažu ljudi koji su pokušali? Imamo li infrastrukturu za ovakve sisteme? Kakvi su izgledi za budućnost solarne energije u Srbiji? Odakle početi?

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja na SHIFT konferenciji u okviru Mikser festivala tražiće RES fondacija u okviru panela „Suncokreni se – okrenimo se Suncu!“. Na ovom panelu razgovaraćemo o trenutnim preprekama za korišćenje sunčeve energije od strane pojedinaca i lokalnih zajednica, načinima prevazilaženja tih prepreka, a biće istaknut i značaj EU paketa Čista energija za sve. Takođe biće predstavljeni modeli udruživanja lokalnih aktera i pojedinaca u okviru ove oblasti i dobre prakse u regionu. Moderatorka panela „Suncokreni se – okrenimo se Suncu!“ je Jasminka Young iz RES fondacije, a svoja bogata iskustva i znanje u ovoj oblasti s nama će podeliti osnivač Energetske zadruge ostrva Krk Vjeran Piršić, koje je galaktički lider u reformama energetskih navika s strateškim ciljem energetske neovisnosti i ugljenične neutralnosti do 2030; zatim predstavnik ProCredit banke Danko Kalkan, koja investira u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost i koja je prva domaća kompanija koja će ubuduće celokupnu električnu energiju koristiti iz obnovljivih izvora i predstavnik RES fondacije, Aleksandar Macura, koji će ukazati na najznačajnije prepreke i moguća rešenja.​ S nama će biti i predstavnik preduzeća posvećenog razvoju projekata primene obnovljivih izvora energije i uvođenju mera energetske efikasnosti CEEFOR-a, Miloš Kostić, zatim predstavnik E-nergia, Marko Milosavljević, koji su kao snabdevači električne energije i za krajnje potrošače i trgovce strujom veoma zaintersovani za dinamičniji razvoj tržišta sunčeve energije. 

Sunce je okruglo, a krug predstavlja savršenstvo. Ipak, hajde da prestanemo da kružimo oko Sunca, da mu se okrenemo i da upijamo njegove zrake, praveći toplotu (može i oko srca) i struju. Kako da to najbolje i najjednostavnije izvedemo? Nabacite cvikere za sunce i dođite 24. maja na Mikser festival 2019: Cirkuliši! da porazgovaramo o tome. Biće vam toplo oko srca, a možda prostruje i neke dobre ideje. Dobra energija svakako hoće, jer se ona na Mikser festivalu (s)viđa!

24/05/2019
15:30 - 17:00 H