Program > Edu zona

Urbani ekološki otisak

Planeta Zemlja obiluje prirodnim bogatstvima, ipak, samo još neko kratko vreme možemo seći drveće brže nego što ono izrasta, možemo loviti više ribe nego što okeani mogu da odgaje, ili emitovati više ugljenika u atmosferu nego što šume i okeani mogu da apsorbuju. Posledice ljudskih aktivnosti postaju sve očiglednije, gube se prirodna staništa i vrste, a atmosfera je u sve lošijem stanju. Mada ekosistemi mogu da se regenerišu, tempo nije usklađen sa brzinom kojom ih savremeno društvo troši. Težnja čoveka da sebi obezbedi što lagodniji život rezultovala je time da ljudska populacija već decenijama unazad živi izvan granica regenerativnog kapaciteta planete Zemlje. U skladu sa trenutnom potrošnjom resursa, procene su da bi čovečanstvu bila neophodna jedna i po planeta kako bi se ispratili svi aktuelni trendovi života ljudi, a da će do 2050. godine, ukoliko se nastavi sa sadašnjim tempom razvoja biti potrebni resursi tri planete. Danas preovlađujuća logika zasniva se na pristupu „uzmi-koristi-baci“ prirodni resursi se transformišu u gotove proizvode, koji nakon perioda upotrebe postaju otpad. Uz ovakav linearni ekonomski princip iskorišćavanja resursa, postaje bolno očigledna neusklađenost potrošnje s dostupnošću sirovina, što dalje vodi ka sve izraženijem neskladu između ekonomskog rasta i stanja životne sredine, što u značajnoj meri može da ograniči potencijale za budući razvoj civilizacije. Imajući u vidu da svaka ljudska aktivnost zahteva određenu biološki produktivnu površinu, odnosno određeni biokapacitet, uveden je termin „ekološki otisak” (eng. ecological footprint) koji se često koristi kao mera za utrošak resursa. Drugim rečima, ekološki otisak predstavlja zbir svih ekoloških usluga koje ljudska populacija zahteva od određenog prostora. Neophodno je da se dalji razvoj ljudskog društva posmatra prvenstveno u kontekstu koncepta održivosti i cirkularne ekonomije, odnosno, rast životnog standarda ne sme da se dovodi u koliziju s očuvanjem prirodnih resursa i životne sredine. Kako urbanizacija poslednjih decenija postaje sve intenzivnija, najvažnije bojno polje u pogledu rešavanja pitanja vezanih za očuvanje resursa, postaju upravo gradovi.

U svetlu aktuelnog problema studenti treće godine Visoke škole strukovnih studija – Beogradska politehnika, studijskog programa Zaštita životne sredine u saradnji sa svojim mentorima, mr Vesnom Alivojvodić i Natašom Bukumirić, su sproveli istraživanje pod nazivom Urbani ekološki otisak. Cilj ovog istraživanja bio je da pokaže u kojoj meri populacija studenata univerzitetskog centra poput Beogradskog, uočava, razume uzroke i posledice u segmentu ubrzanog iskorišćavanja prirodnih resursa i mogućnosti da se postojeći procesi uspore i uvedu u cirkularni tok. Istraživanje je sprovedeno putem on-line anketiranja u periodu april – maj 2019. godine na uzorku od 1.139 studenata različitih obrazovnih usmerenja.

25/05/2019
16:00 - 17:00 H