Program > Hrana 2.0

Viškovi hrane na raskršću

panel diskusija

Koliko često čistite frižider i nailazite na hranu kojoj je istekao rok? Šta tada radite sa njom? Kada odlazite u nabavku, kupujete li namirnice isplanirano tako da znate tačno šta ćete spremati i koliko ćete hrane pojesti? Ili pak kupujete u velikim količinama jer je lakše imati sve na dohvat ruke u svom frižideru?

Dileme vezane za viškove hrane i organski otpad nastao istekom roka namirnica ili našim lošim navikama postaje sve češća tema. Sa jedne strane, u supermarketima imamo sve veću ponudu gde nam je najegzotičnije voće dostupno kao i lokalni sir. Umotana u plastiku, u savršenim bojama i pakovanjima, hrana stiže do nas bez obzira na sezonu i udaljenost zemlje porekla. Ishranu zasnovanu na mesnim proizvodima ne dovodimo u pitanje podrazumevajući da svaki obrok treba da sadrži namirnice poput slanine, kobasice, piletine ili krmenadle. Frižideri su nam sve veći kako bismo velike količine hrane iz nabavke imali gde da smestimo, a ipak u kantama za smeće nalazimo sve više otpada nastalog od hrane koja se pokvarila jer je nismo na vreme pojeli. Taj otpad puni deponije, a često dovodi i do njihovog zapaljenja. Upotrebe za kompost ili biogas su retke, a viškova hrane sve više – iz domaćinstava, restorana, supermarketa i sličnih institucija.

Za gasove poput metana i ugljen-dioksida čuli smo i pod imenom gasovi staklene bašte. O efektu staklene bašte i izazovu koji predstavlja često čitamo u vestima o globalnom zagrevanju, porastu temperature i topljenju velikih ledenih površina što dovodi do porasta nivoa mora. Prva asocijacija na ovo zagađenje je najčešće transport ili fosilna goriva, a ideju da hrana koju jedemo tome može da doprinese, malo kome pada na pamet. Prema podacima Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), kada se emisija gasova staklene baste podeli na ekonomske sektore koji ih proizvode, poljoprivreda i druga upotreba zemljista su u samom vrhu, doprinoseći čak 24% ovom zagađenju. Jedini veći zagađivač od poljoprivrede jeste proizvodnja energije sa 25% učinka, dok su transport, industrija i građevina procentualno manji zagađivači.

Ako samo laički razmislimo o ovome, računica postaje sasvim jasna. Tokom proizvodnje hrane koristi se velika količina energije. Za uzgoj stoke, potrebne su obradive površine na kojima više ne može da se uzgaja hrana za ljude. Za uzgoj preradu i transport hrane potrebna je voda i energija. Kod uzgoja govedine, oslobađaju se i velike količine metana zbog načina na koji sistem za varenje kod ovih životinja. Na kraju, primera radi, jedna glavica belog luka prelazi put od Japana do Srbije kako bi se prodavala zapakovana u plastičnu mrežicu u supermarketu. Kako u mrežici dođe više glavica nego što nam je potrebno, često se višak osuši ili proklija i završi u kanti za smeće. Isto je i sa voćem, povrćem, ribom i mesnim proizvodima. Začarani krug potrošnje resursa na proizvodnju hrane završava se na deponiji gde ponovo emituje štetne gasove i uzrokuje požare i dodatno zagađenje.

U ovom začaranom krugu, kako izgleda hrana budućnosti? Za početak, hrana budučnosti je lokalna, dolazi od malih proizvođača koji je uzgajaju na zemljištu bez nepotrebnih pesticida i štetnih materija. Zatim, ona je zasnovana na povrću i biljnom proteinu, a ne na mesnim proizvodima. Najnovija istraživanja pokazuju da mesni i mlečni proizvodi priozvode samo 18% kalorija i 37% proteina, a zauzimaju većinsku površinu obradivog zemljišta – čak 83%. Biljni protein nalazi se u mahunarkama poput pasulja, graška i sočiva, kao i u lešnicima, bademima i drugom orašastom voću. Veganska i vegetarijanska ishrana ne moraju biti jedina opcija, ali racionalnija upotreba mesnih proizvoda već može doprineti rešenju. Hrana budućnosti se takođe kupuje u onim količinama u kojim nam je zaista potrebna. Viškovi se bacaju u organski otpad koji se u domaćinstvu može kompostirati (čak i na terasi), a na nekom širem polju koristiti za proizvodnju biogasa.

Hrana je novi medium komunikacije. Kroz hranu i njene ukuse upoznajemo drugačije kulture, predele i ljude. Još važnije, uz pravilan pristup hrani pomažemo planeti. O razlozima, izazvima i rešenjima za viškove hrane u Srbiji sa relevantnim akterima pričamo na posebom panelu u okviru Mikser SHIFT konferencije.

Panelisti:
Mirjana Jovašević, Delhaize
Slobodan Krstović, NALED
Radmila Ivetić, Banka hrane
Ana Koeshall,Fondacija Ana i Vlade Divac
Hilde Van Criekinge, IKEA
 
Moderator:
Veran Matić, Savet za filantropiju
24/05/2019
11:00 - 13:00 H