“Soba beznađa” je prostorna instalacija koja se bavi osećanjem beznađa, vremenom koje teče i nikoga ne čeka, nostalgijom za detinjstvom i neizvesnošću budućnosti. “Soba beznađa” je rezulatat materijalizacije imaginarnog prostora – prostora koji je odraz onoga kako se autor oseća u stvarnom, fizičkom prostoru svoje sobe.

Rad čine krevet čiji je dušek prekriven tamnom posteljinom, sa tamnim pokrivačem i jastukom, nameštenim tako da izgleda kao da neko leži u krevetu. Oko kreveta, po celoj površini poda, nalaze se budilnici, orijentisani prema krevetu i raspoređeni tako da asociraju na minsko polje – koje sprečava izlazak iz kreveta. Preko puta kreveta nalazi se sto, a na stolu pisaća mašina.