Od urbanog protesta do ruralne emancipacije

„Učenje odučavanja, podučavanje kao neznalica. Ova ideja pokreće dva međusobno povezana problema: prvo, kako razumeti ovu vrstu negacije na delu,  u ovom „neučenju“ ili  „neznanju“? Drugo, šta je tačno cilj ove akcije negacije? O kojoj afirmaciji je reč ? Drugim rečima, o kojoj vrsti učenja se radi?”

Od Žaka Ransijera do jugoslovenskih nadrealista i nazad, do sve većeg broja ljudi širom sveta koji uspevaju da pronađu sopstvene metode rada i razmišljanja, samoobrazovanja ili eksperimentisanja sa novim načinima sticanja znanja i učenja iz sadašnjosti. Kako učiti iz veoma složenog planetarnog trenutka, biti povezan sa (zaboravljenom) prošlošću, za bolju budućnost? Kako razviti sopstvenu mikro-taktiku rekonfigurisanja složene  i svakog trenutka promenljive sadašnjosti, a da to nije “stara škola”? Kako sebe autorizovati na iskorak, na indisciplinarnost, i ne na ekspertizu iz jedne oblasti? I zašto je važan ovaj zaokret, za svet i za sve nas? 

U ovom panelu dramaturškinja i istraživačica Ivana Momčilović upotrebiće sopstveno iskustvo alternativnog podučavanja „odučavanja i eksperimentisanja“ kako bi podstakla razmenu dragocenih iskustava među svojim gostima i kolegama iz različitih oblasti „odučavanja“: agronomkinje i profesorke Jelene Šaletić, koreografa i aktiviste Erdem Gunduza i inicijatorke kulinarske radionice Nine Babić koji će pokazati kako permakultura, institucionalno obrazovanje i umetnost  pokreta postaju sredstvo mikrotaktičkih pokušaja pojedinca da pronađe svoje mesto i ulogu u složenom svetu protoka i uticaja, od urbanog protesta do ruralne emancipacije.

U okviru panela učenici i profesori Srednje Poljoprivredne škole iz Zrenjanina će na Dorćolplacu ponoviti iskustva stečena u Oranžeriji Bijerbe (Orangeries de Bierbais), istraživačkom centru i umetničkoj rezidenciji (Belgija)- pravljenja prostora permakulture, ovoga puta u urbanom jezgru grada. Dođite da naučimo zajedno nove načine popljoprivrede i razvijanja zelenih zona u urbanim zonama. Budimo perma-kulturni!

Erdem Gunduz (Standing Man), koreograf i umetnik performansa [Turska / Poljska]

Jelena Šaletić, profesorka Poljoprivredne škole u Zrenjaninu [Srbija]
Nina Babić, osnivačica kulinarskog koncepta Mirkov House u Krčedinu [Srbija]

Moderator: Ivana Momčilović, dramatrurškinja i istraživačica, inicijatorka platformi: PhD in One Night, El-Migrative Art, samizdat Edicija Jugoslavija, umetnička koordinatorka kolektiva i umetničke rezidencije/ istraživačkog centra u istorijskim Oranžerijama/ Les Orangeries de Bierbais [Belgija]

Ivana Momčilović je dramaturškinja i istraživačica iz Brisela. Njen rad je fokusiran na premeštanje filozofije i umetnosti u različite sfere svakodnevnog života – obrazovanje, migrantska kretanja, baštovanstvo, kao i na redefinisanje pojmova „nepostojeće“/nemoguće“ i njihovu praksu u oblasti savremene estetike i politike. Istražuje odnos fikcije i ideologije i odnos između estetike, politike i obrazovanja i oblika kolektivne inteligencije. Inicijator je i aktivan član nekoliko kolektiva: Kolektivna EI-Migrativna umetnost (samizdat), PhD In One Night  – platforma za estetsko eksperimentisanje svih novijih radova: „Nepredvidljiva prošlost budućnosti, o političkom potencijalu utopije“ (2024), urednik knjige Kolektivni vrt gerilskog znanja (Bierbais Orangeries / kolektivni rad u toku 2023); Dan estetske kartografije situacija (sa Žakom Ransijerom) 2022, Bierbais Orangeri, Belgija 1. maj 2022. Radical Peace Laboratory (Bierbais Greenhouse), Guerrilla University (Rojava / Kurdistan / Belgija, 2020/2022); Gerila univerzitet, Austrija (Volkersdorf / Kunstlerhaus, Beč), oktobar 2021; Eksperimentacija bilo koga, program jugoslovenskog eksperimentalnog amaterskog filma u Centru za savremenu umetnost, Ženeva, septembar 2020 – april 2021; Method train – Feel Festival Helsinki / Uniarts Helsinki – rad na studentskom projektu Dada, Lav, Ranciere u saradnji sa Univerzitetom Aalto i Univerzitetom u Helsinkiju, maj 2020. Jedna je od kolektivnih autora eksperimentalnog filma „Pesme iz kojih smo učili “ – fragmenti samoobrazovanja o senzibilnom i politici (2007-2019). Od 2005. godine radi u okviru međunarodne platforme Phd In One Night, pod okriljem estetskog vaspitanja u različitim kontekstima (samoorganizovane grupe, osnovne i srednje škole, umetničke akademije i univerziteti) stvarajući različite metode deljenja znanja kao kolektivne umetničke stvaralaštvo: opismenjavanje (učenje drugog jezika) izbeglica (Belgija, Srbija) kroz umetničku praksu (savremeni ples, kolaži, zvučne intervencije, kratki filmovi). Poslednji kursevi za studente raznih umetničkih akademija i univerziteta u Evropi (izbor): Kurs o neobjašnjivom; Indisciplinarna simfonija; Beskorisno znanje i metod jednakosti; Gerilski univerzitet itd.

Erdem Gunduz (Ankara, 1979.) je 2014. godine stekao master diplomu izvođačkih umetnosti na Univerzitetu likovnih umetnosti Mimar Sinan u Istanbulu. Diplomirao je na Tehničkom univerzitetu Yıldız, Fakultet umetnosti i dizajna, odsek za muziku i scenske umetnosti 2007. godine. Trenirao je glumu 2007. godine na Ege Universiti Theatre Assembli i osnovao Ege Universiti Dance Theatre Assembli. 2007. godine trenirao je u Centru Džon Kenedi tokom Programa razmene izvođača u Vašingtonu i Njujorku u oblasti savremenog plesa. Erdem je nastupao u plesnom pozorištu I.B.B.C.R.R i Istanbul Dance Theatru, a svojim nastupima se pridružio brojnim festivalima i radionicama širom sveta. Od 2005. do 2016. držao je časove plesa i pripremao radionice u Catı Dance udruženju. Takođe je držao časove pokreta na Odseku za scenske umetnosti Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta Yeni Yuzyıl u Istanbulu. Za hrabru posvećenost slobodi izražavanja i ljudskim pravima, nagrađen je priznanjem M100 Media Award 2013. godine, medaljom Teodora Hojsa 2014. godine i dobitnik je Međunarodne nagrade Havel za kreativni otpor od Fondacije za ljudska prava 2014. godine. Trenutno živi u Poljskoj.

Nina Babić dolazi iz sveta marketinga. U  Njujork odlazi 1999. godine da bi se oprobala u svetu klasičnog advertajzinga, da bi se zatim bavila novim medijima, radeći za klijente kao što su MTV, VH1, Women Management i dr. Posle 11. septembra, počela je da radi u neprofitnom sektoru. Po povratku u Beograd, počinje da radi za kreativni studio trans:east i radi na globalnim komunikacionim kampanjama. Tri godine je bila izvršni direktor Beogradske nedelje dizajna (Belgrade Design Week). Radila je na rebrandingu magazina MS (Marketing Srbija) i bila njegov urednik. Kada se otvorio prvi concept store Supermarket, bila je njegov kreativni direktor. Nina je i jedan od osnivača Mikser festivala. Pisala je za časopise i novine kao to su Prestup, Genus Domus, Politika, Vino&Fino. U magazinu Elle je dve godine pisala kolumne Mademoiselle i Chez Nina. Konačno se posvetila svojoj pravoj strasti, pravljenju kolača, 2015. godine i osnovala francusku poslastičarnicu nazvanu po njenoj baki, GdjaMirkov patisserie. Gdja Mirkov je  zatvorena 2022. godine. Nina se preselila u Krčedin 2020, gde radi na tome da njen sledeći “slatki projekat” postane prvi farm-to-table koncept. Strastveni pobornik permakulture, svake godine na greškama uči kako da unapredi svoju baštu u kojoj, izmedju ostalog ima i malu kolekciju engleskih i djulber šećer ruža. Nina odnedavno u Krčedinu drži i male radionice za profesionalce i ljubitelje kolača na kojima podučava klasične francuske poslastičarske tehnike. 

Jelena Šaletić, rođena 1967. godine u Zrenjaninu, diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer ratarsko-povrtarski. Sa 26 godina radnog staža, predaje stručne predmete u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Zrenjaninu. Od 2014. godine, pokrenula je organsku proizvodnju u okviru školske ekonomije, gde se gaje povrće, cvetne vrste, lekovito i začinsko bilje. Inspirisana inovativnim iskustvom rekonverzije Oranžerije Bijerbe u Belgiji, prema principima permakulture, Šaletić je 2023. godine pokrenula sličnu proizvodnju u svojoj školi. Njena predanost održivom obrazovanju i primeni naprednih poljoprivrednih metoda, poput permakulture, čini je važnom figurom u promociji ekološke svesti i prakse među mladima u Srbiji.