Uz ekonomiju zasnovanu na kratkom životnom veku proizvoda i „kratkoročnoj upotrebi“ gotovo svega, od šolje do automobila, ljudska vrsta SVAKE GODINE generiše VIŠE OD 2 MILIJARDE TONA smeća širom sveta, doprinoseći emisiji gasova sa efektom staklene bašte koji su uzročnici klimatskih promena i, shodno tome, gubitku staništa i biodiverziteta. Može li dizajn „spasiti svet“ i pomoći nam da zamislimo budućnost u kojoj želimo i trošimo manje, proizvodimo kvalitetnije i pametnije promišljamo šta odbacujemo?
„Verujemo da dizajn ima moć da podigne svest i promeni način na koji stvari nastaju i od čega su napravljene“, poručuju iz kolektiva What Design Can Do (WDCD), čiji je najnoviji izazov „No Waste Challenge“ pozvao globalne dizajnere da istraže alternativne vizije budućnost, preispitaju našu trenutnu praksu i otvore vrata za inovativne, svojevremeno radikalne ideje, proizvode, usluge i sisteme. Od bioplastike napravljene od kora banane, do prvog centra za ponovnu upotrebu cveća na svetu, izuzetno bogat raspon genijalnih ideja pristigao je na takmičenje za dalju podršku i razvoj. Na dan našeg razgovora sa Richardom van der Lakenom, osnivačem WDCD, ova platforma će objaviti finaliste globalnog No Waste izazov, tako da će publika Mikser festivala imati privilegiju da rezultate čuje „iz prve ruke“.
U međuvremenu, jedna veoma provokativna izložba obilazi svet predstavljajući otpad i odbačene predmete i materijale kao najveću vrednost – “čisto zlato”. Pure gold, izložba koju je osmislio nemački arhitekta, dizajnerski kritičar i kustos Volker Albus, predstavlja novu globalnu generaciju progresivnih i eksperimentalnih dizajnera koji rade na ekološki i etički održiv način i od neželjenih nusproizvoda i sirovina koje su već prošle kroz process proizvodnje stvaraju nove objekte daleko veće vrednosti.
Hibridni dijalog između ova dva veoma angažovana aktera na svetskoj sceni održivog dizajna daće presek trenutne pozicije dizajna u odnosu na goruća ekološka pitanja, od podizanja svesti do preuzimanja pune odgovornosti u procesu proizvodnje za generisanje velike količine otpada i devastaciju prirodnih resursa. Da li društveno-odgovorni dizajn i fer vođeni procesi proizvodnje mogu uticati i na rešenje problema socijalne nepravde i radne eksploatacije ljudi? Razgovaraćemo o tome kako lokalni kontekst utiče na navike stvaranja otpada u nekoj sredini i kako analizom otpada možemo „čitati“ lokalnu kulturu i ekonomiju. Kao zaključak, Richard i Volker će se izjasniti kao skeptici ili kao optimisti, deleći svoja predviđanja o razvoju dizajna i njegovoj ulozi u kreiranje naše bliske i dalje budućnosti.
———————————
Richard van der Laken
Richard Van der Laken je kreativni direktor sa sedištem u Amsterdamu. Tokom studija na Utrecht School of Art i Sandburg institutu upoznaje Pepijn Zurburg, sa kojim osniva De Designpolitie – renomiranu agenciju za vizuelni dizajn, kolektiv za grafički dizajn Gorilla i platformu What Design Can Do (WDCD), posvećenu podizanju svesti o uticaju dizajna na društvene i ekološke promene. Od osnivananja ovih platformi, sarađuju sa raznovrsnim partnerima, od Rabobanke do zoološkog vrta Artis, osvojili su brojne nagrade i ušli u stalne kolekcije galerija kao što su Dizajn muzej u Londonu i MoMa u Njujorku. Pod okriljem platforme WDCD lansirali su brojne dizajnerske konkurse, publikacije i manifestacije koje se redovno održavaju u Holandiji, Brazilu i Meksiku.
Volker Albus
Volker Albus je istaknuti dizajnerski publicista i novinar, kustos i edukator na polju industrijskog dizajna. Rođen 1949., Volker je studirao je arhitekturu na RWTH univerzitetu Ahen od 1968. do 1976, zatim je počeo da radi kao samostalni arhitekta. Godine 1984, počinje da se bavi dizajnom nameštaja i enterijera. Ubrzo je postao jedan od najvažnijih protagonista novog nemačkog dizajna i njegov intelektualni glasnogovornik. Od 1994. radi kao professor dizajna proizvoda na Univerzitetu umetnosti i dizajna Karlsruhe u Nemačkoj. Albus je takođe kustos izložbi, uključujući »Gefühlscollagen – Wohnen von Sinnen« (1986). Od 1984. radi kao publicista: od 1984. do 2001. redovno piše eseje u časopisu Design Report; od 2003. objavljuje članke u novinskoj formi. Njegove kratke revije pojavile su se u ciriškom časopisu Hochparterre za arhitekturu i dizajn. Napisao je i objavio brojne knjige. Od 1994, Albus radi kao profesor professor dizajna proizvoda na Univerzitetu umetnosti i dizajna Karlsruhe u Nemačkoj. Godine 2001, dodeljena mu je međunarodna nagrada za dizajn – lampa “Downlight” (Baden-Virtenberg). Zajednosa Olafom Šrederom i Sabinom Vals, Albus radi na projektu “Ludi za fudbalom” (»Fußsspall total«), koji je inicirao. Volker živi i radi u Frankfurtu i Karlsruheu.
