Ivan Lalić: Smeh pod vešalima

Umesto novogodišnje čestitke

Kažu – najmračnije je pred svitanje. U toj tamnoj i gustoj magli koja nas pritiska već nezamislivo dugo, Mikser je odlučio da se bavi slobodom. I samo njom. Umetničkom, građanskom, civilizacijskom slobodom.  Mesto borbe  je upravo ovaj portal koji danas počinje  da živi. Pričaćemo o svemu.  O politici, o dizajnu,  pozorištu, filmu, o našem regionu, ali i o antičkoj tragediji u Jadru.  Ikone slobode na kojima smo odrasli, od Save Kovačevića, preko Čegevare, Jana Palaha ili Gandija, nam se verovatno dobroćudno smeše negde na nebesima. Ne verujući da je moguće da u 21. veku, radimo njihov posao.

Retro je dakle, ponovo u modi. Nostalgija uvek deluje pomalo naivno, ali mi nemamo izbora. Sasvim naivno i gotovo patetično, tražimo ono što nam najviše treba.

Ni mi ne verujemo da su ispred TV Crne Gore juče organizovane demonstracije zbog prikazivanja filma „Aida“  Jasmile Zbanić. Inače najboljeg evropskog filma u prošloj godini. Demonstranti kažu –„ u Srebrenici nije bio genocid, laže film“.  Što je još gore, Crnogorci su bar imali povod da iznesu svoj „antigenocidni stav“. U Beogradu, to nije moguće, jer RTS odbija da prikaže film.  Levijatani, Zavetnici i ostali klijenti desnog finansijskog opredeljenja su ostali bez posla.

Jasmila odgovara – kada se film prikaže na RTS, to će značiti da je rat gotov. Slažemo se potpuno. Rat je još uvek u toku. Imamo okupatore, agresore, razaranja, žrtve. Rat se, za promenu, ne vodi konvencionalnim naoružanjem. Vodi se silikonskom voditeljkom TV Pink. Koja radi na daljinski upravljač. Ali ne samo ona. Predugačka je lista – do juče mislećih ljudi koji su pristali na daljinsko napajanje novcem. U zamenu za ulogu kapoa Vučićevog Matriksa.

Sada već arhaična pesma Električnog Orgazma nikada nije bila aktuelnija: „Moje su nebo vezali žicom, po mome mozgu crtaju šeme, žele još jednu kopiju svoju, da njome vrate nestalo vreme. Al ne dam svoje ja ideale i  ješću snove umesto hleba, ja svoju sreću nosim sa sobom, ona je parče mog slobodnog neba.“

Retro je dakle, ponovo u modi. Nostalgija uvek deluje pomalo naivno, ali mi nemamo izbora. Sasvim naivno i gotovo patetično, tražimo ono što nam najviše treba. A to su sloboda i participacija. Hoćemo i mi da se pitamo. Ne pristajemo na ropski status!  Svetlana Bojković – čiji će novogodišnji intervju pročitati na našem portalu, Dušan Petričić, Goran Marković, Dragoljub Bakić, Koraks, su paradoksalno, naša današanja avangarda.  Ali i novinarski glodur Rade Radovanović, čiji tek izašli, genijalni naslov „Smeh pod vešalima“, najbolje korespondira sa duševnim stanjem nepotkupljenog dela nacije. Hvala našim legendarnim seniorima, koji nam, poput lučonoša slobodne, beskompromisne misli osvetljavaju put u novoj godini.

I smejte se, smejte, što više! Biće ovo poslednja nova godina smeha pod vešalima!

Hvala i našim junacima-umetnicima iz protekle godine koji su osvetlali obraz struke sazdane od apsolutnih, etičkih vrednosti.  Izgovorićemo njihova imena. Kokan Mladenović, Anita Mančić, Dejan Atanacković, Janko Baljak, Nebojša Romčević, Milica Kralj, Dragan Bjelogrlić, Jelena Stupljanin, Tihomir Stanić.  Ali i onim najmladjima od koji sve zapravo zavisi. Marko i Nedim. Kao Boro i Ramiz. Sila protiv koje se ne može.

Davor Špišić iz Osijeka, Senka Kurt iz Sarajeva, Predrag Voštinić iz Kraljeva, Darko Dožić iz Beograda i Denis Leo Hegić iz Berlina pisaće za naš blog.  O svemu šta nas tišti ili nas raduje. Biće tu još autora, samo da krenemo i da se malo uigramo. Pokušali smo da stignemo i sa novim dizajnom web sajta, ali će on još malo morati da pričeka U međuvremnu, slušajte Električni orgazam i lepo se provedite! I smejte se, smejte, što više! Biće ovo poslednja nova godina smeha pod vešalima!