Mikser zumira – Najveći posao sledi nakon promene

Da li je masovni izlazak na ulice tokom poslednjeg meseca prošle godine najzad najava kritičke i snage promene ili samo još jedan prenaduvani balon koji će pući iznad naših glava, a nas ostaviti sa utanjenim, helijumskim glasićima? Da i sami sebi budemo smešni…

Šta hoće ti glasovi: jesu li politički ili ekološki i zašto bi jedno isključivalo drugo? Da li biti svestan važnosti brige o životnoj sredini i borba za nju može biti “poštena” samo ako je apolitična? I ako podrazumeva političke pritiske (a građanska neposlušnost je jedna divna tekovina razvoja demokratije kroz sve njene pojavne oblike kroz vekove), onda su to prljavi interesi, politikantstvo? Može li ustvari jedan takav vapaj kao što je vapaj za čistim vazduhom, vodom i zemljom u društvu koje kreira investitorska tiranija, da bude pacifistički, praktikovan kroz razmenu recepata za detoks smutije i prigodna akademija?

 

Mikserovi sagovornici uvereni su da je razvigoren duh pobune u srpskom društvu tek u začetku i da nam promene, ali i težački rad, tek predstoje.

-Mislim da se u Beogradu i Srbiji desilo zaista nešto što niko nije mogao da očekuje na početku ove godine. Probudila se energija, okupila se oko jedne zajedničke stvari a to je borba za pristojan život. Pristojnog života nema bez vazduha, vode, bez čiste zemlje… Ona se negde fokusirala baš kroz ovu borbu protiv Rio Tinta,  kao najvećeg zagađivača i najveće pretnje – smatra Nebojša Zelenović (ZZS), bivši gradonačelnik Šapca.

On kaže da je ova borba pokazala da je borba uopšte moguća u trenutku kada su svi digli ruke od Srbije, verujući da ovde ništa dobro ne može da se desi.

-Ta promena ne znači promena samo ove vlasti, nego promena naših loših navika. Ja sam počastvovan što mogu da budem deo jedne takve borbe. Imam zaista velika očekivanja od sledeće godine. Očekujem promenu, ali do toga ne možemo doći tako što ćemo sedeti i čekati. Naša borba je potrebna svaki dan po malo, jer svaki dan po malo može nam doneti mnogo radosti u sledećoj godini. Kada se desi promena tek onda sledi veliki posao. Za veliki posao su zaduženi pametni, pismeni i obrazovani mladi ljudi. Energija i posvećenost poslu kojim se bavimo. Radujem se da od Srbije pokušamo da napravimo jedno pristojno mesto za život. Kad takvo mesto napravimo sami za sebe, onda će i drugi početi da nas cene – veli Zelenović.

Petar Janjatović:

Ovo je tek početak. Očigledno je da je narod pokazao koliko je jak i bitan. Očekujem da će u sledećoj godini još intenzivnije i što jače, zato što ovi ne odustaju. E pa ne smemo ni mi da odustanemo.

Arhitekta Dragoljub Bakić na istom je tragu, smatrajući nastavkom protesta s početka januara jasnim pokazateljem koliko je građanima stalo, ali i prekipelo.

-Ja se stvarno nadam značajnoj promeni od početka. Naš pokret Ekološki ustanak učestvuje u svim protestima, iako smo rekli da čekamo odgovor. Mi smo odgovor dobili i pre Božića kada je u Novom Pazaru izgovoreno da Rio Tinto ostaje u Srbiji. Ovo što radimo, u suštini pokušavamo da resetujemo javno mnenje, da građani postanu svesni koliko je životna sredina bitna. Tu je mnogo aspekata uključeno koje tek treba da otkrijemo i naučimo. To su civilizacijska pitanja. Kao što je za Srbiju to da izbaci Rio Tinto. Energija je ogromna i ona će rasti. Raduju me ovi mladi ljudi! Da li ih je ujedinila tema ili su se najzad oslobodili straha..? Nezadovoljni, uplašeni, zabrinuti smo… – kaže Bakić.

Novinarka Vesna Mališić podseća na “kulturu protesta” u našem društvu i promene rođene u njima.

Protesti su značajan politički činilac još od devedesetih.Ne zaboravimo da su prvi protesti održani kao otpor Ustavu donetom bez rasprave u autoritarnom Miloševićevom režimu koji se spremao za rat. Značajne odluke režima oborene su na ulicama 2000, režim je oboren na ulicama! Ulica je zato, značajan politički činilac, bilo da su vlasti uvažavali zahteve ulice ili nisu i time pokazivale svoj represivni karakter. Ovi protesti su akumulirana energija koja se prazni i možda je to greška pokretača što prazne energiju građana. Ali nema govora, 30 godina unazad na ulici su se tražili demokratija, sloboda i pravna država – podseća Mališić.

Ona smatra da smo sada i jedan korak napred: tražimo osnovu našeg života oličenu u ekološkim zahtevima.

-Ovi protesti nisu slučajni. Ispitivači javnog mnenja već godinu i po mere ekološke tema kao važne. To su Reke Stare Planine, Bara Reva, Požar u spalionici, Rio Tinto, Ling Long.. Sve su to kamenčići u energiji koja se podigla i izlila na ulice. Meri se pomeranje svesti građana i ekološke teme su sublimacija građanskog nezadovoljstva izazvanog investicionom politikom, kapitalom koji je postao bog svega, odsustvom pravne države i prava radnika i osnovnih demokratskih principa. Sve ovo rezultira stavom građana: Hoću čist vazduh! Neću nepoznate investitore i tajne ugovore, neću da me ništa ne pitate. To je ustvari nezadovoljstvo sistemom i načinom vladanja. Zašto je vlast uvažila zahteve ulice? Pa, ne zbog previše ljudi, a bilo ih je! Pristali su jer su uvideli eksplozivni potencijal ovih skupova. Ljudi osećaju pomeranje težišta u Evropi, žele svoja elementarna prava. Sa svim ovim ekološkim problemima susreće se i čitava Evropa, ali kod nas je u to upleten i divlji kapitalizam u potpunom odsustvu institucija i pravne države – zaključuje Mališić.