Никола Ракић о првој 3Д штампаној кући у Србији: Ићи ћемо и на Марс!

Крајем прошле године премијерно у Научно-технолошком парку Чачак представљена је прва 3Д штампана кућа “ПротоДом” у источној Европи, настала за само 21 сат и 15 минута.

 

Произвођач прве 3Д штампане куће у Србији је компанија Натура Ецо, а са генералним директором Николом Ракићем разговарали смо о пионирским корацима у 3Д грађевинској штампи, о дигитализацији у грађевини, прихватању иновација у малим срединама, борби са стереотипима, али и о плановима коју ова компанија има у адитивној прозводњи у грађевини.

 

Идеја…

 

Никола: Завршио сам немачки језик и књижевност на Филолошком факултету, али сам одувек био фан Трансформерса, робота, лего склапања…Увек сам то негде подсвесно гајио као пасију, а када сам се у Швајцарској, док сам био на мастер студијама, сусрео са малом иштампаном плочом од бетона помислио сам у себи: Како би било да иштампаш кућу! 2017. читао сам да се планира штампање прве куће у Аризони, а онда је почетком 2018. у Данској изашла прва штампана кућа у Европи. И тада сам помислио: Ето, могуће је! 2018. сам почео да ту идеју креирам као бизнис модел у глави и многи су коментарисали Види будала, хоће да штампа кућу! Шта лупаш ти, сине, какав штампач?

 

Стереотипи…

 

Никола: Када у Србији кажеш штампач, прва асоцијација је ипак ХП штампач, а не 3Д  штампач (смех) Скепса је била огромна. У Србији ипак скоро нико није чуо за штампане куће иако су вести да се штампају по свету биле све чешће. Већина клијената је и званично рекла Даћу и више новца за ту кућу ако дугорочно имам могућност за уштеду. Просечан човек овог поднебља то још увек неће рећи али мислим да и ту долази да шифта. Ми много разговарамо са младима који ће за 10, 15 година желети да зидају кућу за своју породицу. Гарантујем да неће тражити мистрију и циглу.

 

Акција…

 

Никола: Цела поента је била модернизовати грађевину. 2020. сам коначно окупио тим – групу људи која дели пасију за 3Д штампом, која 3Д штампу покушава да интегрише у грађевину. Сусретали смо се са разним тежинама – рецимо, два и по месеца нам је требало само да конструишемо машину као прототип, а годину дана да усавршимо материјал. Сваког дана смо штампали, то су биле тоне и тоне покушаја. Некад ми је долазило да зовем бившег директора и да кажем Молим те ме узми назад! Мериш колико ти је потребно да направиш слојева у минуту, односно у сату. До половине октобра нисмо успели да пређемо 50 сантиметара висине. Од јула до октобра сваког дана идеш кући тужан, тишти те, убија те…Много смо ту научили.

А онда 14. октобра само је светло грануло кроз халу! Ја ти ово сад причам без икаквог лудила у глави, сећам се да је прошло неко светло и рекао сам: Хајде да видимо сада како изгледа један сегмент! Бум, сегмент! 21 сат и 15 минута и кућа је стајала. Ми смо били шокирани тим моментом – кућа стоји, ево је кућа! Нисмо ни сами веровали.

 

Навике…

 

Никола: Када причамо са купцем неког објекта њих не интересује да ли говоримо о машини десете генерације или је дошао Жика са мистријом. Њих интересује која је цена квадрата и када може да уђе у ту кућу. Имајући то у виду комплетно смо променили приступ у одговорима када причамо са инжењерима и инвеститорима и када причамо са купцима. Оно што нас прво питају је да ли је материјал радиоактиван (смех)

 

Дигитализација и грађевина

 

Никола: Ево сад кад гледам овај Београд на води видим кран, дизалицу и цистерну, мени се смучи. Дигитализацијом и аутоматизацијом у грађевини штедимо време, новац увек можеш да вратиш, али време не можеш. Уместо да чекаш да ти се кућа заврши за више од 25 дана, добијеш објекат спреман за усељење за максимално 40-55 сати, у зависности од величине објекта. То је непроцењиво. Други важан сегмент су материјали – бетон и челик су нездрави за живот. На западу је то концепт који се све више гаси, прелази се на нове материјале и нове начине армирања, односно учвршћивања неког објекта. Развијају се материјали који су композитни, као што су рециклирана пластика, рециклирано стакло, блато, адитиви, материјали на бази полимера, песка…Када поменемо адитиве, ту је обицно питање Хоце ли то да ми изазове канцер? (Смех) Пре свега људима објаснимо да користимо адитиве на бази биоцида, еколоски ефикасне које не шкоде здрављу.

 

Стратегија…

 

Никола: Верујемо у стратегију да ће на сваком континенту постојати неки логистички центар где можемо развијати материјале за конкретно поднебље у складу са температурним амплитудама, условима…У Србији не можемо развијати материјале адекватне за, рецимо, афрички континент. Постоји веллико интересовање у Африци и на Блиском Истоку за нас што је нама било невероватно, нисмо очекивали то уопште, такав оѕив од стране интернационалног тржишта.

 

Такође, верујемо да ћемо једног дана имати штампаче који су дронови, верујемо и у развој мултифункционалних машина, у могућност штампања тунела, мостова, брана, постоља за ветро-паркове…Изашли смо из индустријског доба, превазиђен је концепт једноличне производње, улазимо у информационо доба, тип информације коју поседујеш је злата вредан. На крају крајева, није ни поента да 3д грађевинска стампа комплетно истреби традиционални начин градње. Као што се тренутно у ауто или авио-индустрији штампа на хиљаде делова, и даље је то само један проценат комплетне њихове производње, али је интегрисан у индустрију и коегзистира у њој.

 

Будућност 3Д штампе у грађевини…

 

Никола: Ја сам у Немачкој, у Франкфурту, на сајму Форвеx, највећем сајму за 3Д штампу гледао како се штампа аорта која ће се касније интегрисати у човеково тело. Аорта је штампана у смеси људске плазме. Гледао сам и штампање кичменог стуба. То су ствари које су некад биле само сци-фи за замислити, али се онда запитамо какви алгоритми применљивости могу постојати за насе идеје и на крају кажемо Хајде да пробамо!

 

3Д грађевинска штампа и дигитализација важне су и због колонизације планета. Ми као раса тежимо да колонизујемо планете и галаксије и друге системе, Марс је, рецимо, веома атрактивам, то је нешто што ће, по мом мишљењу, бити могуће само уз ову технологију. Желео бих да поставимо фундаменте таквог размишљања. То ме занима целог живота, то ме вози сваки дан!