Нушићијада у егзилу – Ми, спремни за Ивањицу

Изложба “Дешава се Нушић и јада” отворена је крајем децембра у Културном центру Град, а свој живот наставила је на неколико истакнутих локација у Београду, у организацији Удружења грађана КудеС и Фестивала Нушићијада.

 

Изложба спаја искуства Нушићијаде и искуства уметника, хумориста, новинара и активиста и представља случајеве неподобних лица резрешених без објашњења, која се довијају за слободу и истину у егзилу.

 

Представљена су сведочанства иза којих стоје бројни познати уметници, хумористи и активисти, као што су Зоран Кесић, Петар Божовић, Миња Богавац, Петар Арбутина, Марко Шелић Марчело, Драгољуб Дража Петровић, Жељко Бодрожић, Маша Милеуснић и Бранислав Гута Грубачки.

Организатори истичу да је Нушићијада за њих симбол постојања.

–Ми смо удружење основано управо због Нушићијаде, ради  обнове фестивала, 2009. Прва обновљна, слободна Нушићијада се догодила 2010. И траје све до данас. Ми не мислимо да је ово Нушићијада у Београду, за нас је ово Нушићијада у азилу. Ово је прогнана али слободна Нушићијада. Она је данас овде, где ће бити сутра не знамо, али је битно да се одржава.

Ми у нашу Ивањицу нисмо добродошли. Тамо смо неподобна лица. Још увек смо, али желимо да верујемо, не заувек – поручују организатори и додају да је тешко “пресликати” ивањичку Нушићијаду у Београду.

-Свако место доноси нешто своје. Овогодишња Нушићијада, јесте смена људи – прогон смеха. Она је већа од приче о прогнаној слободној Нушићијади. Она доноси многе друге приче које су имале исти основ и сличну субину. Најважније је да се не одустане. Све приче причају људи који су преживели  лоша дешавања у животу и свом раду, услед ускраћене слободе. Они и дан-данас раде оно у шта верују, тако да ми желимо да верујемо да на неки начин можемо да се поистоветимо са свим тим причама и да радимо на томе да све то има један добар и леп исход – сматрају у организацији.

Како кажу, циљ пројекта јесте разговати о стварима које се дешавају.

-Дакле сматрамо да се о овим стварима не говори довољно. Мислимо да већина није довољно свесна до које мере су људи, који желе да обављају свој посао слободно, угрожени и ограничени на разне начине. Наша идеја са овим јесте да се просто о томе говори. Јер важно је да се чује, да се освести колико је заправо то присутно јер ако се о томе не прича увек ће бити исто. Зато се водимо тиме да говоримо о томе шта се сада дешава и да напомињемо да ће се дешавати у колико се ништа не предузме – веле покретачи и наглашавају да је свако и свачије учешће драгоцено и важно.

Не зато да би бројеви сведочили о успеху, већ да би свако окренуо око себе и запитао може ли да помогне себи или неком другом.

-Наша иницијална идеја је била да се фестивал одржи на Калемегдану као на једном великом простору, који би био видљив и доступан сваком грађанину. Међутим то није дошло до реализације из бројних разлога. У тренутку им се учинило да је садржај пресумњив и преопасан. Међутим хвала добрим људима, јер постоје места која су отворена за све и која не бирају по актерима и садржају већ по томе да ли је несто уметност и стваралаштво или не. На крају крајева, да ли је истина или није. Биће нас још, И то је најбитније – поручују организатори.

Миксер тим је на отварању разговарао са неколико посетилаца.

 

 

Бранислав Гута Грубачки

 

Која је ваша улога на Нушићијади?

Ја сам велики поштовалац Нушићијаде, али ове прогнане и слободне.Нушићијада је прогнана управо зато што је слободна, јер је слобода нешто што је одузето градјанима Србије. То што је права, оригинална Нушичијада доживела, да буде прогнана из свог родног града, то чека све нас. Ја сам прогнан из свог родног града, Зрењањина, и то је била главна веза између Нушићијаде И мене.

Шта желите да поручите људима који желе да посете ову изложбу?

Овде су људи од интегритета.То су људи који са озбиљним каријерама, без сенки.Људи на којима би свако нормално друштво почивало.Импонује ми што сам део ове изложбе. Овде се догадја нешто супротно ономе што свакодневно живимо. Ова изложба даје други фокус И другачију перспективу.То је врло важна ствар. Ова изложба кружи по граду И сматрам да је изузетно важно да је што већи број људи види.  Број људи вечерас, на отварању,  доказује жељу људи да се налазе на оваквим местима са оваквим поводом.

Шта по вашем мишљењу доноси пресељење Нушићијаде?

Ја учествујем на Нушићијади од првих дана њеног избеглиштва. Стицајем околности нисам био њен  део док се одржавала у Ивањици, иако сам био свестан да је то најбољи фестивал који се одржавао у нашој земљи. Не схватљиво ми је да једна власт покуша да одузме људима целу ту ствар коју су осмислили И презентовали. Прича са Нушићијадом се наставља, она није завршена. Тај пламен слободе  носе нови људи који су део ове изложбе. Како носе пламен Нушићијаде тако носе И пламен слободне Србије. То је нешто што је незаустављиво. Ја уопште немам дилему да ће све доћи на своје место. Нажалост сва штета која је нанета је ненадокнадива.Ми који смо остали овде борићемо се да вратимо ствари на своје место. Управо је то циљ покрета Нови оптимизам.

Марко Шелић Марчело

Која је ваша улога на овогодишњој Нушићијади?

Моја улога на Нушићијади је иста као код осталих учесника. Окупљени смо око заштите идеје коју испрва није требало бранити.Пре нисмо могли да замислимо да би Нушићијада могла бити на било који начин угрожена, кад ето…Ово данас је заправо линија одбране.

Да ли сматрате да ће Нушићијада боље проћи у Београду или у Ивањици?

Ја сам генерално увек за децентарлизацију. Мени се свакако више свиђа да Нушићијада буде у Ивањици, међутим овај пут нужда правда средство. Мада где год да је, само да је има.

Шта желите да пренесете посетиоцима ове изложбе?

Желим да пренесем да сви морамо да бранимо Горана Марковица, сви до једног.

Како кроз своју музику и књижевност пропагирате слободу?

Како код знам и умем, у сваком тренутку. Свим силама. Наше оружје су музика и речи, мада има већ година како причам да то није довољно. Просто ја не могу да не будем на улици на протестима кад тамо апсолутно треба да будем. Јер ако тад ниси тамо, све то што си написао нема смисла.

Ово су сад времена кад речи морају да се поткрепе делима, чак и телима.

Да ли сматрате да сада након свега може доћи до промене?

Ја увек сматрам да може доћи до промене, јер морам то да сматрам.У супротном би све онда било узалуд. Читав овај албум који је објављен говори о том губитку и враћању наде, јер нам друге напросто нема. Ја не видим смисао да се овде уопште буде ако се не надаш бољем и ако не радиш активно да то боље дође. У супротном, ако није тако онда можемо да спакујемо кофере и  одемо, јер би останак био чист мазохизам.

Приче су доступне у форми видео материјала на веб сајту, друштвеним мрежама и YоуТубе каналу фестивала.