Осма седница Савета ФДУ или правда за Лазу Ристовског

Драга Биљана, Милоше и Дарко,
Прочитао сам јуче ваш став по питању оставке Јанка Баљка. Као дипломац ФДУ а, школски друг Јанка Баљка, али и ваш колега – познаник, /а са Биљаном И својевремени сарадник на “Отвореним вратима.”,/ осећам потребу да реагујем. С обзиром на мој бунтовни сензибилитет, као и чињеницу да припадам генерацијама којима је ФДУ уткан у ДНК, као део идентитета, чујте моје скромно мишљење.

Заиста, симпатично је што се и Сузана Васијевић сетила својих корена на ФДУ И пожелела да поново буде део наше чаролије. За некога ко је каријеру градио у МУП у, па у председништву, то је за сваку похвалу. Жену не познајем, али је наравно знам из медија. Немам никакав став о њој, осим оног суштинског. Она је заправо десна рука нашег председника. Друга асоцијација, као некадашњег борца против корупције и десне руке Верице Бараћ, су њене уникатне, прескупе торбице. Оне ме опет асоцирају на прву лекцију нашег обожаваног професора Јована Христића која гласи: “Децо, када пишете комад, прва ствар коју морате да објасните је – од чега ваши јунаци леба једу.” Пошто ћемо то тешко објаснити у Сузанином случају, потурићу под тепих ову неумесну опаску. Да ми Гучи дигресија не замагли суштину.

Дакле, без приговора на правну регуларност поступка именовања Сузане, желим да вас упитам да ли ви сматрате да је жена, која де фацто, симболизује председника, треба да седи у Савету ФДУ? Да замислимо како ће то изгледати? Додјете на седницу Савета, саопшти се дневни ред, Александар Вучић дигне руку и замоли да се огласи по првој тачки, рецимо по питању регреса и топлог оброка за запослене. Онда устане декан Милош Павловић, и учтиво реплицира. “Свакако, председниче, имам само потребу да вам кажем нешто, да не буде забуне. Нама ни мало не сметају све афере које се везују за вас. Савамала, Крушик, Цвијан, Оливер, Јовањица, Дијана. Сматрамо да ће Рио Тинто допринети економском развоју наше земље И ту поруку чемо пренети нашим драгим студентима.”

Сузани /Александру/ би лакше, поготову кад је Биљана информисала о дометима Савета за креативне индустрије у чијем је раду учествовала заједно са својом сјајном другарицом Аном Брнабић. Уз смех и шалу, кренула је седница. Једино је сам, у ћошку, остао Јанко Баљак.
Једини човек са петљом. Сви чланови Савета, наравно мисле као он, али им дигитрон у рукама који контролише дозу ризика која је дозвољена у јавном наступу, не дозвољава да га подрже. Биљана га чак и срамно провоцира. Моја порука је – Јанко, ниси сам. У опкладу, да ће се Савету догодити оно што се јуче догодило водитељки РТС-а са генијалним Марком И Недимом. Доћи ће неки студенти од којих Савет почети да се зноји и тресе.

Биљана, Милоше, Дарко. Ваша реакција на високо морални гест вашег колеге ће ући у анале интелектуалног подаништва. Ви сте обрукали величанствену историју ФДУ. Обрукали сте Жику Павловића, Макавејева /почасни доктор ФДУ/, Лазара Стојановића, Душана Стојановића, Владу Петрића, Јована Христића, Горана Марковића. А понајвише сте обрукали нашег чувеног хеленисту и професора етике који је превео и написао предговор за Аристотелову “Поетику”, суштинску књигу нашег факултета, Милоша Дјурића.

Следствено, морам да вам кажем да је један Лаза Ристовски за вас морална громада. Он је поштено изабрао страну и то је јавно рекао. И за то је требало храбрости коју ви, очигледно немате. Зато вас молим да следите његов пут. Ви на једну страну страну, ми на другу страну. Па ком обојци. Бојим се да је простор за маневар у медјупростору потпунио сужен. А ја ћу Јанка и његове светоназоре бранити “до последњег даха.” Све до закона о лустрацији кога поново сањам. Можда ми се овај пут посрећи да се заиста догоди.