ПРЕДРАГ ВОШТИНИЋ: СТВАРНИ ЈУНАЦИ ДОБА ЗЛОГ

Да ли је пуко “опстајање” у нашој симулираној стварности  довољан разлог да прескочимо помињање оних без чијег карактера, визије и интегритета, излазак из актуелног пакла није могућ? Уосталом, на томе и на њима већ почива све што је иоле функционално у овом друштву.

Колико ми окованих Прометеја заправо имамо? Ја их имам доста у својој близини, да се одмах разумемо. Не изговорам њихова имена само из једног разлога: Да не повредим оне које бих набрајањем ненамерно изоставио. А опет, срећан сам што у непосредној околини имам толико примера за врлину!

Преврћемо очи на глупост, али их не затварамо на неправду, и то је много важно. Можда најважније.

Мислим да нећу претерати ако пренесем утисак да наше генерације (које памте) до сада нису виделе веће дилетанте и простаке на највишим јавним функцијама. А опет некако скоро “све” што нас чини функционалним друштвом још увек постоји. С муком се све одвија и одржава, кроз зубе се цеди понижење, стидимо се уместо других, бучно се жалимо, па онда неко време само стењемо. Преврћемо очи на глупост, али их не затварамо на неправду, и то је много важно. Можда најважније.

Чувари интегритета се углавном осећају усамљено и немоћно.

Они велики и троми системи, и привредни као и друштвени, још увек дишу, као на постељи, али дишу. Има нешто струје, пијаће воде (скоро свуда), буде добрих представа, понеки филм, концерт, стручни извештај или праведна пресуда. А све то буде због тога што у сваком сегменту овог друштва још увек има људи.  Стварни јунаци доба злог.То су или стручњаци или вредни људи, поштени или довољно достојанствени да не пристају да буду било шта комплексније од онога што једноставно називамо човеком.

Чувари интегритета се углавном осећају усамљено и немоћно. Забрањени за признања, своје улоге погоне само ентузијазмом, правилима струке и здравим разумом. Лабаве везе преко друштвених мрежа не успевају довољно да покажу нашу захвалност и важност њихових улога, а њима је потребно само уверење о њиховом стварном значају и улози у опстанку, разумевање и потврда да ће у томе што раде бити заиста подржани и одбрањени.

Критика друштва може бити заснована и на позитивним примерима. Ето, сами илуструјте ову појаву, или што би се модерно рекло “тагујте се”.