U svom radu istražujem kako društvo utiče na pojedince i važnost autentičnosti u otporu nametnutim društvenim normama. Društvo često oseća potrebu da promeni i uklopi pojedince u određene društveno prihvatljivim standardima. Ako ne ispunimo društvena očekivanja, to dovodi do nesporazuma, što zauzvrat rezultira anksioznošću, depresijom i osećanjem da nešto nije u redu sa nama. Nezadovoljstvo takvom društvenom atmosferom često me inspiriše da se igram sa različitim likovima. Stop-motion animacija mi omogućava da kreiram različite društvene ličnosti. U kratkoj animaciji “Cirkus” prikazani su različiti likovi. Cirkus otvara klovn koji je razigran kao dete i ponaša se blesavo. Za njim se pojavljuje balerina koju karakteriše potpuno različite osobine; plašljiva je i plaši se suda publike. U ovom strahu, tokom nje performans, ona pada i sramotno beži sa bine. Strah od tuđeg suda može biti takav jaka da onemogućava pojedince da izraze svoj potencijal i veštine. Društvo često neguje a atmosfera straha i stida koja nas sprečava da izrazimo svoju autentičnost. Ponekad mi svet umetnosti izgleda kao cirkus jer umetnici stalno moraju da dolaze sa novim „trikovima” kako bi publici doneli svežinu i zabavu da opstane