Konkurs Black Box od 2015. poziva mlade umetnike da, oslanjajući se na sopstveni senzibilitet, stvaralački pravac i sredstva komunikacije, adresiraju aktuelne goruće probleme. Šta oni vide kao najveće izazove društva i kako na njih odgovaraju? Kao odgovor na izazove pandemije, ovogodišnja izložba Black Box i manifestacija Mikser Festival sugerišu festivalskim sloganom “Zagrljaj” da je priroda postala neizbežni agent pozitivnih društvenih promena, a umetnici odgovaraju na temu konkursa “Princip nade” kroz individualne umetničke intervencije na otvorenom prostoru. Kroz proces kolektivnog rada na razvoju konkursnih ideja, a uz mentorsko vođenje kustosa projekta, prof. Marka Lađušića, međusobno su povezane u sistem intervencija i čine jedinstvenu umetničku celinu.

Kakvu budućnost priželjkujete i šta činite da je ostvarite? Kako pobediti skepticizam, defetizam, malodušnost pojedinca i društva u celini? Može li vaš rad pobuditi optimizam i pokrenuti druge na akciju? Na koji način biste svojom intervencijom posmatrača pretvorili u aktera i pobudili ga na promišljanje stvarnosti, ne nužno onakvom kakva jeste, već kakva bi mogla biti? Rečju, zvukom, performansom, simboličkim znakom u prostoru, kreiranjem mesta kontemplacije budućnosti ili meditativnog punkta u prirodi, maketom vaše utopije, markiranjem realnog prostora “totemima” nade?

Projekat “Black Box” nastao je 2015. godine u saradnji Mikser Festivala i Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu kao platforma za podršku razvoja mladih autora iz oblasti likovnih umetnosti i prezentacije njihovog stvaralaštva u najširoj javnosti. Uz aktuelnu temu, svake godine predstavlja se 100 autora odabranih na konkursu od strane stručnog žirija. Glavni kustos izložbe je Marko Lađušić. Cilj projekta je ukazivanje na problematiku koja opterećuje mlade stvaraoce u savremenom društvenom kontekstu, njihovo osnaživanje da se javno izraze i svojim vizijama doprinesu rešenju društvenih problema, te unapređenju života u zajednici. Projekat ističe i značaj umetničkih instalacija u alternativnim gradskim prostorima, njihovu dostupnost širokoj publici, kao i povezanosti umetničke prakse sa ostalim sferama života–naukom, tehnologijama, ekonomijom i društvom.