Налазимо се у лабораторији испуњеној сложеностима и мистеријама света. Једна лабораторија гледа кроз микроскоп на ове радове, говорец́и гласно, понављајуц́и питања и изводец́и експерименте, покушавајуц́и да разуме или генерише нова питања. Све поруке су скривене унутар радова, неке су читљиве а друге не. Кроз ову причу главна тема на којој радим у овом пројекту је само време, постојец́е и створено. Има аутобиографску измишљену структуру. Прича читљива кроз мој живот са данашњим питањима и предметима, сновима и свакодневним причама. Луди лабораторијски радник који покушава да постави питања о самом времену у својој потрази користи Арканум (еликсир, скривено знање, итд.). Ова тајна течност делује као спојница за све њих, баш као време, али у чврстом С. облику.
Огледало огледало на зиду ко је … од свих њих?
Може ли реченица бити нацрт стварности?
Да ли је од 2012. прошло 17 година?
Да ли одговори немају ознаку зато што је питања имају за њих?
Да ли је проблем одложен?
Како то да два долазе са 3 слова?
Зашто нисам размислио пре него што сам пуцао?
Вјештица година војске?
Да ли се чини да то траје?
Може ли фотографија послужити непостојец́им везама, баш као слика?
Колико сада има на фотографији?
Пхотограпх; фосилизовано време?
Да ли путовање кроз време почиње телескопом?
Шта вас повезује са огацом?
Да ли би се слободан објекат могао завести?
Да ли се од мене очекује да будем анти?
Иа да бир метеор дуссе гонлуме?
Колико си плав?
Да ли је интернет слободан само од правца у свемиру?
Да ли је вечни ентитет уједначен за ништавост?
Нерођено/неизговорено писмо?




