U seriji digitalnih crteža ‘JA SAM INTERNET’, Sintia koristi vizuelni format mim da istakne intimnost koju Internet može da uhvati kada se koristi kao oblik izražavanja i komunikacije.  

Prvobitno korišćeni za formiranje gledišta o nekoj temi ili za izražavanje emocija, i (obično) smešni pri tome, mimovi su godinama preuzeli internet i tokom ovog procesa stekli višeslojne i složene narative. Ovih dana sve manje vremena provodimo da razumemo ili „osetimo“ umetnička dela, naša želja da što pre doživimo umetničku euforiju dovodi do pojave bržih „konzumnih“ umetničkih formi – preseka mima i umetnosti. 

Kao Gen-Z umetnica, Sintia koristi reprezentacije digitalnog kolektivnog uma i bira sebe kao subjekt. Nekada serija tera gledaoca da oseti površnost nekonvencionalnih problema njenog ‘stvaraoca’, ponekad pokušava da natera gledaoca da preispita razloge pobuna kojih nije svestan njihovog postojanja, a ponekad jednostavno za nju kaže ono što ona ne može da kaže, u svakodnevnom životu. Dok se jedinstvenost vidljivosti kvir osobe u Istanbulu pretvara u preterano deljenje rečenica u umetnikovim naizgled jednostavnim misaonim tokovima, ona dobija dokumentarni kvalitet u očima spoljašnjeg sveta.