Укључивање система за наѕор, војног радара развијеног специјално за прац́ење кретања људи дуж државних граница, је, са становишта аутора, укључивање ултимативног алата за наѕор. Тако на једној страни имамо технологију која је симбол потпуне милитаризације државних граница, а на другој капи воде, које на поетски начин симболизују пролазност, крхкост и аутоматизованост појединца. Семантика материјалности, наѕора и капи воде које се растварају у високоестетском, огледалском базену у галерији, упуц́ује посетиоца на систем дихотомије -појединац. Радарски систем латентно милитаризоване постколонијалне културе с једне стране, те флуидност и ефемерност материјала, скрец́уц́и пажњу на горчину регресије појединца у статистички број.
У пројекту Ходање по води, аутор се фокусира на глобалну реорганизацију света изазвану ратовима, климатским екстремима и економским приликама. Кроз ову тематизацију, концепт националне државе се манифестује као историјски преживели друштвено-политички облик, као мултинационалност која се јавља са мигрантима у националним (националистичким) дискурсима који непрестано генеришу сукобе. Пројекат се састоји из три дела: система контроле, кибернетички систем и базен као узвишени естетски објекат.



