HOUSEWIFE

Umetničko delo nastavlja da problematizuje postojanje patrijarhalnog braka, koji je nečije vlasništvo u bukvalnom smislu. Da jedna domaćica ima svoj „svoj“ mikro prostor gde je zadatak da ga održava po zamišljenim standardima drugih domaćica. Međutim, u ovom slučaju, ona se nalazi u dezintegrisanom industrijskom prostoru koji simbolizuje ogledalo izgubljenih prilika. Nije joj dozvoljeno da radi i zarađuje svoj novac, čime je lišena bilo kakve moći odlučivanja; ona pripada nekome. Ona propušta priliku da doživi bilo šta izvan „svog” mikro sveta. Ona ponavlja stvari iznova i iznova, ali na kraju dana, sve što može da uradi je da čeka. Ona ne zna šta čeka, ne zna šta je njena želja. Najvažnije je da ona ostane lepa čak i dok čeka kraj, dopuštajući vremenu da prođe, jer biti napuštena žena nije opcija. Mislim da je važno napomenuti da ona nije predstavljena kao jaka žena jer ide ka oslobađanju ili realizaciji problema. Mnogi ljudi domaćice generalizuju kao tihe žene, dok je situacija sasvim drugačija, većina njih deluje veoma snažno, pa čak i kolju životinje ako žive na farmi. Njihova snaga je potcenjena, nisu slabi, samo nisu naučeni da rade drugačije. 

Teodora Miodragović

Teodora Miodragović je žena, 21 godinu, smeđe kose sa novom frizurom i plavih očiju. Ona ima jedan život, veruje u sebe i ne priznaje Boga kao čoveka. Voli dobrotvorne svrhe, ali nikada nije uhapšena pa izgleda da se slaže sa sistemom, ali NE. Bori se za svoja prava, pa ne samo da ide na proteste, već ih i snima kao mlada predana rediteljka. Režirala je i 4 dugometražna filma. osvojila je jednu nagradu za igrani film iako je snimala stvarnost. Radila je na seriji u režijskom sektoru, a serija je nagrađivana u Kanu. (Sablja).