Da bismo unapređivali društva, moramo ih voditi sopstvenim primerom

Poverenje koje su građani spremni da ulože u svoj sistem i vladu igra ključnu ulogu u prevazilaženju svih vrsta izazova, bilo da je vreme da se saslušaju nove ideje, da se angažuju oko njih ili da se krene dalje nakon globalnih teškoća. Ali, poverenje se zaslužuje  dobrim iskustvom koje građani stiču stupajući iznova i iznova u kontakt sa svojim donosiocima odluka…

Tim Miksera je nedavno posetio Kopenhagen, i euPOLIS demo lokaciju u Pileparkenu, u Gladsakseu, i dobio priliku da se upozna kako sa situacijom na terenu, tako i sa stanovnicima demo zone. Posebna poslastica je bio susret sa danskim euPOLIS i HEART timom: Mortenom Raskom (Bispectrum), Aliks Aliagom, Alfredom Figuerasom, Fridom Seidelin (Amphi) i Nikolasom Jespersenom (Mørkhøj, Gladsaxe Kommune).

Da bi stekli predstavu o brizi i pažnji koju Danci posvećuju životnoj sredini, kao i naporima koje ulažu u poboljšanje, Mikser je iskoristio priliku da luta Kopenhagenom u potrazi za dobrim, inspirativnim primerima učešća građana I njihovim intervencijama kako bi svoje susedstvo učinili pogodnijim za život, dopadljivijim i prijateljskim za sve društvene grupe. Naravno, Mikser je zahvalan  ljubaznom lokalnom vodiču Mortenu Rasku, na vremenu i prilici da se upoznaju sa Kopenhagenom.

 

Dakle, da bismo se dotakli istinskog iskustva iz Kopenhagena o uvođenju prirodom inspirisanih rešenja (NBS – nature-based solutions)  u urbane sredine i rešavanju pitanja angažovanja građana, razgovarali smo sa Nikolasom Jespersenom, društvenim inovatorom iz glavnog grada Danske koji blisko sarađuje sa susedima Pileparkena.

Sa njegove tačke gledišta, angažovanje i sticanje poverenja građana ima mnogo veze sa ličnošću.

-Unosim svoju ličnost kada idem na posao i trudim se da napravim sjajnu, prijatnu atmosferu, inkluzivnu, bez previše kodova. Znate, mora biti lako uključiti se, a to bi trebalo da stvori bezbedan prostor za sve.

Uvek možete da mobilišete ljude kroz formalne pozive ili organizacije, ali ja više volim ovaj, da tako kažem, intimniji način, gde možete da se družite i stvorite prijateljsko okruženje, pobrinite se da ljudi odu kući sa dobrim osećajem. A za to je potrebno vreme i fizičko prisustvo, ističe Jespersen.

 

POTREBA ZA POVEZIVANJEM

 

Kako Dance nazivaju jednom od najsrećnijih nacija u Evropi, pitanje o nedostatku društvenih kontakata nameće se prirodno: ima dovoljno prostora, zelenila, a komšiluk je generacijski raznolik, ali u smislu kulturnog porekla.

– Roditelji male dece bi se možda družili na igralištu, ali je neophodno olakšati neke susrete i odnose. Napravili smo letos jednu zabavu, izvukli roštilj, napravili hranu i piće, i tako je mnogo lakše raditi. Takođe, kada ste fizički prisutni, ljudi mogu da vas primete sa svojih balkona, shvate da se nešto dešava, i možda neće učestvovati od prvog dana, ali će se, korak po korak, pridružiti, kaže Jespersen.

Iako se mnogima može činiti da stanovnici Pileparkena  imaju sve, uvek postoje neka pitanja i izazovi kojima se treba baviti zajedničkim, ne snagama, već namerama i idejama. A Danci imaju prilično dugu i etabliranu tradiciju učešća građana i angažovanja kada je u pitanju donošenje odluka i oblikovanje njihovog okruženja. Ali, šta ih pokreće?

 

-Zavisi koga pitate i u kom trenutku u njihovom životu. Tamo žive mnoge generacije, različitog kulturnog porekla. Mislim da je svakom tamo stalo do kreiranja prostora i kako ga bolje iskoristiti. Sada, tu je samo obična trava, nema rekreativnih funkcija. Zato moramo da stvorimo prostor gde bi ljudi želeli da idu i rade razne stvari. Moramo da omogućimo više sastanaka kako bismo oblikovali ideju šta je to što im je potrebno, kaže Jespersen.

Imajući to u vidu, ideja da euPOLIS promeni njihovo okruženje, ne samo u smislu uvođenja rešenja zasnovanih na prirodi u njihov svakodnevni život, već i stvaranja društveno privlačnog, prijatnog i inspirativnog okruženja, izazvala je radoznalost među komšijama.

-Odgovori su šaroliki: neki su zainteresovani za više kulturnih događaja i sadržaja ovde, neki pominju nekakvu zajedničku trpezu, obilaženje za jednim stolom, deljenje hrane i razgovor. Drugi su samo želeli udobno mesto da izađu iz stana i druže se sa komšijama. Ovo su veoma mali stanovi, tako da postoji mogućnost da se prostor mnogo bolje iskoristi, objašnjava Jespersen.

 

I da sve ovo stavimo u malo širi, evropski kontekst, gde su građani u velikoj meri zaokupljeni svakodnevnim borbama za očuvanje posla, brigom o porodici, zatim izbijanje pandemije… Nije bilo nimalo lako uključiti ljude u diskusije o tome, da. , utiču na njihove živote, ali možda ne izgledaju tako egzistencijalno kao oni koji su upravo pomenuti.

-Bilo je teško tokom kovid vremena, bez sumnje – odjednom ugostiti sve te sastanke onlajn, a nismo baš bili pripremljeni za taj digitalni trenutak. Dakle, mogli smo da se nađemo napolju, da postavimo kombi, da služi kao informativna tačka, i postalo je lakše…, nastavlja Jespersen.

 

Cela globalna situacija naterala nas je sve da usvojimo vrlo uzak pogled na život i sve što se dešava, ali Jespersen ima pozitivan stav. Vidi da se stvari kreću nabolje, ljudi su otvoreniji, a sada sa očiglednom željom da se ponovo uspostave društveni kontakti koji su morali da budu smanjenii tokom pandemije.

 

UČITE NA SOPSTVENOM PRIMERU

 

Bez sumnje, poverenje koje građani žele da ulože u svoj sistem i vlada igra ključnu ulogu u prevazilaženju svih vrsta pitanja, bilo da je vreme da se saslušaju nove ideje, da se angažuju oko njih ili da se krene dalje nakon globalnih teškoća. Ali, poverenje se zarađuje ponovnim dobrim iskustvom koje građani stiču u kontaktu sa svojim donosiocima odluka, a ova osobina je duboko ukorenjena u odnosu između građana, parlamenta, vlade, lokalnih vlasti… ne samo u Danskoj već i u celom nordijskom regionu.

-Zahvaljujući tome, Danska je tako lako izašla iz kovid režima. Sve debate su bile javne, mnogi građani su to pratili, pa su se informisali, upoznali sa procesom i potvrdili poverenje koje ulažu u svoje predstavnike, rekao je Jespersen.

 

 

I da zaključimo, napraviti promenu u bilo kom društvu, bez obzira na političke, ekonomske, kulturne ili bilo koje druge implikacije, Jespersen preporučuje:

 

– Moraš i sam da budeš predvodnik i primer! Morate biti tu, saslušati svakakva mišljenja. Ali takođe, ponekad, morate da se opustite i nekako izgubite kontrolu jer iz kancelarije možete steći određeni utisak koji se ne odražava nužno u stvarnosti. Dar je čuti iskustva komšija, jer, možda ćete svoj radni dan provesti upoznavajući se sa materijom, ali oni su pravi stručnjaci, a njihova energija je neprocenjiva kada se angažuje u različitim poduhvatima i organizacijama,  zaključuje Jespersen.