Otvoren 44. Salon arhitekture “ZAOKRET”

piše Maja Lalić

                                                Pod ovogodišnjim sloganom ZAOKRET, 44. Salon arhitekture sinoć je otvoren u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu, posvećen saradnji i aktivnom odnosu prema savremenim tokovima arhitektonskog oblikovanja i delovanja u kontekstu aktuelnih društvenih, ekonomskih i klimatskih izazova.

U cilju uključivanja različitih perspektiva i šireg promišljanja o ulozi i poziciji struke danas, koncept ovogodišnjeg izdanja Salona arhitekture osmišljen je kroz razmenu javnog i civilnog sektora i blisku saradnju tima Muzeja primenjene umetnosti i Ženskog arhitektonskog društva koje je odabrano kao gostujuća kustoska platforma i značajno doprinelo osmišljavanju ovogodišnjeg koncepta Salona. 

Na otvaranju salona govorile su v.d. direktorka muzeja Biljana Jotić, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Dubravka Đukanović i Maja Lalić ispred  Ženskog arhitektonskog društva. Govornice su istakle da je ovogodišnji slogan inspirisan potrebom da se arhitektura u domaćem društvu ponovo pozicionira kao socijalno odgovorna profesija, a da stručnjaci u ovoj oblasti preuzmu vodeću ulogu u kreiranju gradova, privatnih i naročito javnih prostora dostupnih svim pojedincima i društvenim grupama.

Kao važan segment uspešnog nastojanja da se napravi jasan zaokret, Maja Lalić istakla je hrabrost organizatorki da izađu iz svojih “zona komfora”, bilo da je reč o komforu državne institucije ili aktivnog bavljenja profesijom. U ovom slučaju, sve strane su napravile iskorak kako bi se različiti aspekti profesije dodirnuli i kreirali novu vrednost.

Veliku nagradu Salona ove godine dobila su dva rada – dvostruki pobednik našeg izbora za Kuću godine 2021. i publikacija grupe autora objavljena 2022.

Od 330 radova koji su prijavljeni na konkurs, 97 ih je odabrano za izlaganje, a žiri koji su sačinjavali arhitekti Zoran Dimitrijević, Dubravka Đukanović, Slaviša Kondić i Iva Čukić dodelio je nagrade i priznanja u osam kategorija.

 

Velika nagrada – Grand Prix 44. Salona arhitekture

• Kuća od konoplje, Homoljske planine(2017–2021)

Autori: Ljubica Arsić i Daniel Fuchs

Projekat je dobio i nagradu u kategoriji Arhitektura.

• “U potrazi za javnim interesom: Dometi urbanizma”(2022)

Urednici: dr Danijela Milovanović Rodić, Ljubica Slavković i  dr Marija Maruna

Autori: dr Ksenija Petovar, dr Danijela Milovanović Rodić, dr Marija Maruna, dr Siniša Trkulja, dr Jasmina Đokić, Ana Graovac, dr Mirjana Drenovak-Ivanović, Ksenija Radovanović i Ljubica Slavković

Knjiga je dobila i nagradu u kategoriji Urbanizam.

Nagrada u kategoriji Zaštita graditeljskog nasleđa

Autori: Slobodan M. Radovanović, Anja M. Marković i Ilija V. Radulović

Projekat: Rekonstrukcija zgrade zatvora u Starom gradu u Kotoru za potrebe kreativnog haba sa rezidencijama (2019–2021)

Nagrada u kategoriji Eksperiment i istraživanje

Autori: Marina Urošević, Jelena Džinović, Luka Smišek, Tamara Nešić, Šejla Župljanin, Boban Živanović i Ana Vučeta

Projekat: EASA REALITY (2019–2021)

Nagrada u kategoriji Enterijer

Autorke: Staša Radmilović Diklić i Milica Tasić

Projekat: Boya Porcelain (2020–2021)

Nagrada u kategoriji Arhitektonska kritika

Urednici: Timotej Jevšenak i Rok Žnidaršič

Naziv dela: „Borba za arhitekturu – Pitanje o kolektivnom identitetu arhitekture u socijalističkoj Jugoslaviji“ (Borba za arhitekturo – Vprašanje kolektivne identitete arhitekture v socialistični Jugoslaviji)

 Priznanja u kategoriji Arhitektura

• Autori: Danilo Grahovac, Ivana Mijailovići Jovanka Gojković

Projekat: Osnovna škola “Vera Miščević“ u Belegišu (2018-2021)

 

• Autori: FOCAL STUDIO– Suzana Jakić, Tijana Kostić i Ana Ivanišević

projekat: 65 Madrid Road Garden House

Priznanja u kategoriji Publikacija

• Autor: Slobodan Danko Selinkić

Naziv dela: “Paviljon ‘Serbia’ u Rimu 1911: Modernizam, arhitektura i rana ideja jugoslovenstva” (2021)

• Autorka: Zlata Vuksanović Macura, tim Programa

Naziv dela: “Holistički pristup socijalnom stanovanju” (2021)

• Urednici: Danica Sretenovići Boškjan Vuga

Naziv dela: edu. arh. Prakse arhitekturnega izobraževanja

 

Kustoski tim u sastavu Biljana Jotić iz Muzeja Primenjenih umetnosti i Maja Lalić, Milena Zindović i Nataša Đurić iz ŽAD-a, je ove godine težio unapređenju Salona arhitekture, ne samo kao značajnog preseka savremene nacionalne produkcije, već i kao platforme za intenzivnu razmenu misli, ideja i praksi širokog kruga aktera oko centralne problemske teme “Zaokret”.

Kroz istoimeno istraživanje, zajedno sa učesnicima Salona, ali i širom arhitektonskom zajednicom, tragalo se za odgovorima na pitanja: kakva bi trebalo da bude, a koja je aktuelna društvena uloga arhitektonske i urbanističke struke u Srbiji; kako se arhitekti odnose prema činjenici da je dugoročno strateško promišljanje izgradnje društva kroz prizmu zajedničkog interesa i dobrobiti izgubilo primat u korist tržišno orijentisane arhitekture; prepoznaje li se potreba za zaokretom ka vrednovanju stručnih doprinosa u domenima održivosti, cirkularnosti, društvene inkluzivnosti i odgovornosti ili je percepcija uspeha struke zasnovana isključivo na komercijalnoj vrednosti arhitektonskog proizvoda; koliko struka veruje u svoju emancipatorsku, obrazovnu i vizionarsku ulogu i ličnu odgovornost arhitekte; da li je i koliko važna konsolidacija struke i uspostavljanje konsenzusa oko elementarnih vrednosti: društvena, ekološka i kulturološka održivost, rodna ravnopravnost i društvena inkluzivnost, participacija i transparentnost procesa, multidisciplinarnost, otvorenost i dostupnost, zdravlje i dobrobit, tehnološke inovacije u službi čoveka.

U kontekstu “zaokreta” koji polivalentne struke poput arhitekture neminovno čine pred društvenim, ekonomskim i ekološkim izazovima, žiri ovogodišnjeg Salona arhitekture je pristigle radove vrednovao kroz njihovu arhitektoničnost i oblikovanje, odnos prema kontekstu, materijalizaciju (sa posebnim osvrtom na održivost, cirkularnost i inovativnost materijala), programske inovacije, uticaj projekta na korisnike, neposredno okruženje, širi kontekst (sliku grada) i društvo u celini, i posebno vrednovao aspekte radova koji direktno odgovaraju na temu Salona, u domenu humanizacije prostora i odgovornosti prema životnoj sredini i izgradnji zajednice.

Pored do sada zastupljenih kategorija: Arhitektura, Urbanizam, Enterijer, Eksperiment i istraživanje, Arhitektonska kritika, Arhitektonska fotografija, Konkursni projekti i Studentski radovi, 44. Salon je otvorio prostor za nova polja promišljanja uvodeći kategorije Zaštita graditeljskog nasleđa i Virtuelna arhitektura.