Отворен 44. Салон архитектуре “ЗАОКРЕТ”

пише Маја Лалић

                                                Под овогодишњим слоганом ЗАОКРЕТ, 44. Салон архитектуре синоћ је отворен у Музеју примењених уметности у Београду, посвећен сарадњи и активном односу према савременим токовима архитектонског обликовања и деловања у контексту актуелних друштвених, економских и климатских изазова.

У циљу укључивања различитих перспектива и ширег промишљања о улози и позицији струке данас, концепт овогодишњег издања Салона архитектуре осмишљен је кроз размену јавног и цивилног сектора и блиску сарадњу тима Музеја примењене уметности и Женског архитектонског друштва које је одабрано као гостујућа кустоска платформа и значајно допринело осмишљавању овогодишњег концепта Салона. 

На отварању салона говориле су в.д. директорка музеја Биљана Јотић, директорка Републичког завода за заштиту споменика Дубравка Ђукановић и Маја Лалић испред  Женског архитектонског друштва. Говорнице су истакле да је овогодишњи слоган инспирисан потребом да се архитектура у домаћем друштву поново позиционира као социјално одговорна професија, а да стручњаци у овој области преузму водећу улогу у креирању градова, приватних и нарочито јавних простора доступних свим појединцима и друштвеним групама.

Као важан сегмент успешног настојања да се направи јасан заокрет, Маја Лалић истакла је храброст организаторки да изађу из својих “зона комфора”, било да је реч о комфору државне институције или активног бављења професијом. У овом случају, све стране су направиле искорак како би се различити аспекти професије додирнули и креирали нову вредност.

Велику награду Салона ове године добила су два рада – двоструки победник нашег избора за Кућу године 2021. и публикација групе аутора објављена 2022.

Од 330 радова који су пријављени на конкурс, 97 их је одабрано за излагање, а жири који су сачињавали архитекти Зоран Димитријевић, Дубравка Ђукановић, Славиша Кондић и Ива Чукић доделио је награде и признања у осам категорија.

 

Велика награда – Гранд Приx 44. Салона архитектуре

• Кућа од конопље, Хомољске планине(2017–2021)

Аутори: Љубица Арсић и Даниел Фуцхс

Пројекат је добио и награду у категорији Архитектура.

• “У потрази за јавним интересом: Домети урбанизма”(2022)

Уредници: др Данијела Миловановић Родић, Љубица Славковић и  др Марија Маруна

Аутори: др Ксенија Петовар, др Данијела Миловановић Родић, др Марија Маруна, др Синиша Тркуља, др Јасмина Ђокић, Ана Граовац, др Мирјана Дреновак-Ивановић, Ксенија Радовановић и Љубица Славковић

Књига је добила и награду у категорији Урбанизам.

Награда у категорији Заштита градитељског наслеђа

Аутори: Слободан М. Радовановић, Ања М. Марковић и Илија В. Радуловић

Пројекат: Реконструкција зграде затвора у Старом граду у Котору за потребе креативног хаба са резиденцијама (2019–2021)

Награда у категорији Експеримент и истраживање

Аутори: Марина Урошевић, Јелена Џиновић, Лука Смишек, Тамара Нешић, Шејла Жупљанин, Бобан Живановић и Ана Вучета

Пројекат: ЕАСА РЕАЛИТY (2019–2021)

Награда у категорији Ентеријер

Ауторке: Сташа Радмиловић Диклић и Милица Тасић

Пројекат: Боyа Порцелаин (2020–2021)

Награда у категорији Архитектонска критика

Уредници: Тимотеј Јевшенак и Рок Жнидаршич

Назив дела: „Борба за архитектуру – Питање о колективном идентитету архитектуре у социјалистичкој Југославији“ (Борба за архитектуро – Впрашање колективне идентитете архитектуре в социалистични Југославији)

 Признања у категорији Архитектура

• Аутори: Данило Граховац, Ивана Мијаиловићи Јованка Гојковић

Пројекат: Основна школа “Вера Мишчевић“ у Белегишу (2018-2021)

 

• Аутори: ФОЦАЛ СТУДИО– Сузана Јакић, Тијана Костић и Ана Иванишевић

пројекат: 65 Мадрид Роад Гарден Хоусе

Признања у категорији Публикација

• Аутор: Слободан Данко Селинкић

Назив дела: “Павиљон ‘Сербиа’ у Риму 1911: Модернизам, архитектура и рана идеја југословенства” (2021)

• Ауторка: Злата Вуксановић Мацура, тим Програма

Назив дела: “Холистички приступ социјалном становању” (2021)

• Уредници: Даница Сретеновићи Бошкјан Вуга

Назив дела: еду. арх. Праксе архитектурнега изображевања

 

Кустоски тим у саставу Биљана Јотић из Музеја Примењених уметности и Маја Лалић, Милена Зиндовић и Наташа Ђурић из ЖАД-а, је ове године тежио унапређењу Салона архитектуре, не само као значајног пресека савремене националне продукције, већ и као платформе за интензивну размену мисли, идеја и пракси широког круга актера око централне проблемске теме “Заокрет”.

Кроз истоимено истраживање, заједно са учесницима Салона, али и широм архитектонском заједницом, трагало се за одговорима на питања: каква би требало да буде, а која је актуелна друштвена улога архитектонске и урбанистичке струке у Србији; како се архитекти односе према чињеници да је дугорочно стратешко промишљање изградње друштва кроз призму заједничког интереса и добробити изгубило примат у корист тржишно оријентисане архитектуре; препознаје ли се потреба за заокретом ка вредновању стручних доприноса у доменима одрживости, циркуларности, друштвене инклузивности и одговорности или је перцепција успеха струке заснована искључиво на комерцијалној вредности архитектонског производа; колико струка верује у своју еманципаторску, образовну и визионарску улогу и личну одговорност архитекте; да ли је и колико важна консолидација струке и успостављање консензуса око елементарних вредности: друштвена, еколошка и културолошка одрживост, родна равноправност и друштвена инклузивност, партиципација и транспарентност процеса, мултидисциплинарност, отвореност и доступност, здравље и добробит, технолошке иновације у служби човека.

У контексту “заокрета” који поливалентне струке попут архитектуре неминовно чине пред друштвеним, економским и еколошким изазовима, жири овогодишњег Салона архитектуре је пристигле радове вредновао кроз њихову архитектоничност и обликовање, однос према контексту, материјализацију (са посебним освртом на одрживост, циркуларност и иновативност материјала), програмске иновације, утицај пројекта на кориснике, непосредно окружење, шири контекст (слику града) и друштво у целини, и посебно вредновао аспекте радова који директно одговарају на тему Салона, у домену хуманизације простора и одговорности према животној средини и изградњи заједнице.

Поред до сада заступљених категорија: Архитектура, Урбанизам, Ентеријер, Експеримент и истраживање, Архитектонска критика, Архитектонска фотографија, Конкурсни пројекти и Студентски радови, 44. Салон је отворио простор за нова поља промишљања уводећи категорије Заштита градитељског наслеђа и Виртуелна архитектура.