Истакнута новинарка, својим радом дала је значајан допринос темама рода и равноправности. Позната је по свом ангажовању у иницијативама попут групе „Новинарке против насиља над женама“, где сарађује са другим новинарима како би се бавила питањима везаним за родно засновано насиље у медијском извештавању. Јована и њене колеге биле су пресудне у залагању за етичко извештавање о родно заснованом насиљу, наглашавајуц́и важност фокусирања на то како вести утичу на жене које су преживеле и њихове породице. Својим напорима утицали су на позитивне промене у пракси медијског извештавања, као што је смањење извештаја у којима доминира сензационализам и одступање од оправдавања насиља или испитивања исказа жртава. Њихов рад је довео до развоја смерница за етичко извештавање о родно заснованом насиљу и подстакао дискусије о побољшању стандарда у редакцијама. Посвец́еност Јоване Глигоријевиц́ промовисању одговорног новинарства и залагању за родну равноправност и даље има значајан утицај на медијску праксу у Србији.

Јована је коаутор Смерница за етичко извештавање о родно заснованом насиљу и Приручника о медијској писмености за наставнике у издању Асоцијације Медија Србије.

Приликом доделе Награде за истраживачко новинарство „Дејан Анастасијевић” за њен текст „Сексуално насиље у Истраживачкој станици Петница: Завера ћутања која је дуго трајала”, жири је истакао: „Јована Глигоријевић је поставила занатски и етички стандард који свако онај ко се бави новинарством – поготово истраживачким – никада не би смео сметнути са ума. Њен текст је прецизан и јасан, појаве су назване правим именом без подилажења било којој интересној групи, тема је обрађена искључиво у јавном интересу, сваки сензационализам је био искључен, а посебно треба нагласити и заштиту жртава на начин какав готово није забележен у новинарској пракси Србије”.